Sikariosi su bili nova generacija plaćenih ubica nastalih u siromašnim kvartovima Medellina. Odgajili su ih je Pablo Eskobar i njegovi saradnici 70-tih godina prošlog veka, a imali su jako veliki uticaj u narko biznisu, ali i porastu ubistava u Kolumbiji i Meksiku.
Eskobar i ekipa su ih regrutovali kao tinejdžere i istrenirali da postanu jedni od najbrutalnijih ubica koje je Kolumbija videla. Ubistva povezana sa narko-kartelima postala su zahvaljujući njima vrlo krvoločna, a nije prošlo mnogo vremena i tu su praksu počeli da kopiraju karteli u ostatku Južne Amerike.
Iako su bili tinejdžeri, ubistva su za njih bila posao. Voleli su da se slikaju sa oružjem, a danas takve fotografije stavljaju na društvene mreže i hvale se sa svojim životnim stilom. Takav egzibicionizam ponekad dovodi i do njihovih hapšenja, ali naprosto ne mogu da odole hvalisanju. Mnogi od njih su uhapšeni od kada je Vašington osamdesetih godina pokrenuo rat protiv narko-kartela, ali nove ubice se neprestano regrutuju.
Jedan od njih je Gustavo. Kada je prvi put ubio čoveka stajao je preblizu žrtve i bio je sav prekriven krvlju kada je žrtvu upucao u glavu. Odrastao je u siromašnim kvartovima Medeljina, a poslove za kartel počeo je da radi sa 13 godina. Ovo prvo ubistvo počinio je kada je imao 18 godina što je bio njegov "diplomski rad" kako bi mogao da postane sikario. Mentor mu je bio stariji i iskusniji sikario i učio ga je kako da nekoga upuca u glavu i srce sa sigurne udaljenosti.
Ali, kada je došao dan za njegovo prvo ubistvo, uhvatila ga je panika i završio je sav prekriven krvlju. Drugi put je Gustavo bio spremniji i smireniji. Žrtvu je ubio sa dva metka i odvezao se na motoru. Svakih nekoliko nedelja dobijao je nove mete koje je trebao da ubije, ubio je deset, pa 15, potom 20 ljudi i onda je prestao da broji. Nije imao grižu savesti zbog toga.
"Koncentrisam sam na posao. Pre nego izađem iz kuće pomolim se Isusu i očistim savest. Pre obavljanja posla ne uzimam nikakvu drogu ili piće, moram biti čist u glavi. Nakon posla opuštam se uz drogu", rekao je Gustavo novinaru Joanu Grilju u njegovoj knjizi "El Narko". Griljo je razgovarao sa još sikaria i to ne samo u Medeljinu, već i u Hondurasu, Edvadoru i Meksiku.
Razgovarao je i sa plaćenicima na Jamajci koji se nazivaju "šotas", kao i ubicama u Brazilu, koji se nazivaju "vojnicima". Njihove priče opisuju zabrinjavajuću sliku kako su se vojske ubica povezane sa narko kartelima raširile po Južnoj Americi i brojke ubistava dovele do apsurda. Ovogodišnji izveštaj o nasilju pokazao je da je od 50 najnasilnijih gradova na svetu čak njih 43 u Južnoj Americi. Broj ubistava je neverovatan – više od milion ljudi ubijeno je kao žrtve organizovanog kriminala između 2000. i 2010. godine.
Reč sikario je izmišljena u Kolumbiji, ali istu reč su koristili i karteli u Meksiku i Hondurasu. Eskobarov kartel je formirao prve odrede sikaria kako bi zaštitio milijarde dolara koje je zarađivao od "belog zlata" – kokaina. Čovek koji je osmislio najsmrtonosnije odrede koje je Kolumbija ikad videla bio je Ajzak Gatnan Esternbergef, glavni operativac medeljinskog kartela.
Tradicionalne ubice u Južnoj Americi dugo su bili profesionalci koji su ubijali tiho i neprimetno. Ali, Gatnan je zaključio da treba regrutovati siromašne tinejdžere koji će raditi za malo novca. I on je bio tipičan sikario – sin radnika koji je odrastao u limenoj kućici u siromašnom kvartu Medeljina. Kao sikario zarađivao je 600 dolara mesečno i dobijao bi bonuse od dve do četiri hiljade dolara po ubistvu, što je bilo daleko više nego što je njegov otac kao radnik ikada mogao zaraditi. "Neki ljudi ubijaju iz zadovojstva, jer uživaju i zavisni su od toga. Ja to radim iz potrebe", ispričao je on.
Ali, Gatnan se tako osećao manje krivim, jer je mislio da samo ispunjava komandu. "Samo bih dobio poziv. Ide mala devojčica, što je bila šifra za žrtvu. Pobrini se za nju. Dali bi mi fotografiju i tada bi krenuo u lov." Kako su meksički karteli širili biznis i povećavali količine kokaina, kristal meta i heroina kojeg su krijumčarili preko američke granice, tako su širili i vojsku sikaria. Osim tinejdžera počeli su da regrutuju bivše policajce i vojnike. Griljo je razgovarao s vođom jednog odreda sikaria koji je završio u zatvoru, Gonzalom. Gonzalo je bio bivši policajac i opisao je kako su uspeli biti tako efikasni. "Imali smo mrežu svojih špijuna i sva područja pokrivena. Radili smo kao policija u Americi. Za svaki deo posla smo imali ljude na terenu. Ako bi žrtva probala da pobegne ili promeni smer, uvek je bio neko na terenu ko bi to vidio. Jako je puno žena i dece od 16 do 18 godina koji su nam bili posmatrači."
Uprkos tome što je dosta njih završilo po zatvorima, kartelima ne manjka ubica. Čini se kao tinejdžeri po Južnoj Americi jedva čekaju da ih karteli uzmu pod svoje, a sve su češće i devojke među njima.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Youtube screenshot
NE PROPUSTITE
