Najnovije vesti

(FOTO, VIDEO) ZVALI SU JE MESAREVA UDOVICA: Surova zapovednica nacističkog logora je torturom nad trudnicama opravdala nadimak!
Foto: Wikipedia

monstrum

(FOTO, VIDEO) ZVALI SU JE MESAREVA UDOVICA: Surova zapovednica nacističkog logora je torturom nad trudnicama opravdala nadimak!

Planeta

Nacistička industrija smrti tokom Drugog svetskog rata pobila je, uzevši samo holokaust u obzir, šest miliona ljudi.

U tim zločinima prednjačili su muškarci. Među zločincima bilo je, međutim, i nekoliko žena. Jedna od njih je Ilhe Koh, poznata i pod nadimcima "zver iz Buhenvalda", "veštica iz Buhenvalda", "kučka iz Buhenvalda, "mesareva udovica...

Rođena je 1906. godine u Drezdenu, u ruralnoj Saksoniji. Za vreme školovanja bila je poznata kao tiha i vaspitana devojčica . Školu je napustila u petnaestoj godini kada je počela da radi u fabrici, ali je ubrzo ovaj posao napustila i zaposlila se kao prodavačica u jednoj knjižari.

Tokom 1930. godine, u periodu kada se Nemačka još oporavljala od poraza u Prvom svetskom ratu postala je član sve popularnije Nacističke partije. Nju su začarale pristalice ove stranke koje su dolazile u knjižaru i ubrzo je uspela da se probije kroz partijske redove ulazeći u ljubavne veze sa većim brojem esesovaca.

foto: Wikipedia

Preko šefa Gestapoa Hajnriha Himlera upoznala je 1934. godine komandata Karla Koha, za koga se udala dve godine kasnije. Brak se savršeno uklapao u plan nacističke stranke o stvaranju "arijevske rase". Karl Koh je bio propali bankar, a iza sebe je imao jedan neuspešni brak. Partiji se pridružio 1931. godine i brzo je došao do samog vrha SS.

Postao je pukovnik u koncentracionom logoru u Zahsenhauzen, blizu Berlina gde je stekao reputaciju "sadističkog siledžije”. Zahtevao je najstrožiju disciplinu, a specijalnost mu je bila da zatvorenike tuče konjskim bičem na čijim su se krajevima nalazili žileti.

Ilzi nije smetala profesija kojom se bavi njen suprug, jer se ona sama uzdigla od prodavačice do žene oficira koji je bio visoko rangiran u vojsci.

foto: Wikipedia

Karl je 1939. godine postavljen na mesto komandanta novoosnovanog koncetracionog logora Buhenvald , a Ilse je došla sa njim.  To je bio radni logor podignut 1937. godine u Vajmarskoj oblasti u kome su ljudi radili do smrti, a bio je i usputna stanica na putu za Aušvic gde su ljudi transportovani do gasnih komora.

Zajedno sa logorima Dahau i Zahsenhauzen činio je celinu. Između jula 1938. i aprila 1945, kroz logor je prošlo oko 250.000 logoraša. Ukupan broj umrlih se procenjuje na 56.545.

Po dolasku u Buhenvald Karl i Ilze su proveli trudeći se da dobiju drugo dete. Nacistička stranka tražila je od svojih članova da imaju najmanje dvoje dece, a da je ženina dužnost da "usreći svog muža, svoju porodicu, svoju decu i svoj dom". Tu filozofiju Ilze nije htela da sledi i kada je ovaj zadatak ispunjen, muž je mogao da nastavi sa radom i brzo je zaboravio na nju, a Ilze je mogla da krene sa sopstvenim radom.

foto: Wikipedia

Vodila je luksuzni život, a od zatvorenika je zahtevala da je zovu "milostiva gospođo”, što je bio izraz rezervisan za plemstvo. Bila je opsednuta svojim izgledom. Dok su zatvorenici na nekoliko metara od nje umirali od gladi, ona se za to vreme kupala u vinu.

Godine 1941. je postala glavni kontrolor nekoliko ženskih čuvara koje su služile u logoru. Dve godine kasnije postala je komandat logora kada je njen muž uhapšen zbog zloupotrebe položaja, pronevere novca i drugih prekršaja. On je otpušten iz logora, dok je Ilse ostala – sada romantično vezana za logorskog doktora, Valdemra Hovena.

Dok su velike grupe ženskih zatvorenika prispevale u logor 1944. Ilse je nastavila svoju vladavinu terorom i komandovala nad dvadeset ženskih čuvara u Buhenvaldu. Imala je bič obložen žiletima na vrhu koji je koristila za torturu nad trudnim ženama.

U aprilu 1945. Ilse se preselila iz logora i nastavila da živi u logorskom dvorištu u dobro opremljenoj kući. Nakon što su američki vojnici stigli u Buhenvald, čuli su mnogo priča o bivšoj ženi komandanta logora i odmah su je uhapsili.

Po završetku Drugog svetskog rata suđeno joj je na sudu za ratne zločine i 1947. izrečena joj je kazna doživitne robije, kasnije promenjena na četiri godine. Nakon odsluženja dve od četiri godine kazne, bila je ponovo uhapšena i suđeno joj je na nemačkom sudu za ubijanje nemačkih nacionalista.

Osuđena je na doživitnu robiju. Obesila se u ženskom nemačkom zatvoru u Ajhahu 1. septembra 1967. Imala je 60 godina.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Wikipedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI! KO ĆE DOĆI GLAVE LIDERU SOCIJALISTA?! Dačiću skočio šećer zbog stranačkog kolege!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...