Manje od deset godina ranije, male boginje su bile uglavnom istrebljene u SAD. Njihovo postepeno pojavljivanje se, prema mišljenju istraživača, može direktno pripisati ljudima koji odbijaju da se vakcinišu.
Pre nego što su uvedene vakcine protiv malih boginja 1963, dešavalo se da bolest bude smrtonosna. Tokom 1960-ih godina, bilo je nekoliko miliona slučajeva, hiljade hospitalizacija i 500 smrtnih slučajeva svake godine.
U međuvremenu u Australiji, u izveštaju iz 2016, navodi se da su 23 smrtna slučaja od niza bolesti mogla biti sprečena vakcinacijom između 2005. i 2014. Vakcine su bile dostupne.
Oni koji se ne vakcinišu, svesno donose takvu odluku. Nazivaju ih "antivakcineri" i oni u velikoj meri veruju da su vakcine štetne, kao i često da farmaceutske kompanije (i drugi) zataškavaju štetne efekte vakcinacije. To je samo jedna od mnogih teorija zavere uprkos naučnim dokazima.
Slično tome, ljudi koji negiraju postojanje klimatskih promena su ubeđeni da se Zemlja na zagreva, a pojedini tvrde da naučnici falsifikuju dokaze.
Mada su neke teorije zavere relativno bezopasne - poput onih da je NASA lažirala spuštanje na Mesec ili još bizarnije da je član Bitlsa Pol Makartni davno umro, a da je njegovo mesto zauzeo dvojnik - druge mogu biti veoma štetne.
Sa novim saznanjima, istraživači su sve bliže tome da razumeju faktore koji utiču na usvajanje teorija zavere. Nadaju se da će im to pomoći da umanje neke realne opasnosti i društvene podele koje podstiču teorije zavera.
Teorije zavera nisu ništa novo. Još od 3. veka, u navodno izgubljenom Jevanđelju po Filipu navodi se su Isus i Marija Magdalena bili venčani, mit koji je poslužio kao zaplet u Da Vinčijevom kodu.
Neke od skorijih teorija zavere su one u kojima se poriče da se holokaust ikada dogodio. Oni koji veruju u to tvrde da, uprkos obilju dokaza, nacisti nisu ubili šest miliona Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.
Pitanje koje psiholozi poput Karen Daglas, profesorke na Univerzitetu u Kentu, postavaljaju jeste zašto takva verovanja istrajavaju?
Ne postoji jednostavan odgovor. Imajući u vidu obilje teorija zavera i činjenicu da polovina američkih građana veruje makar u jednu od njih, ne može se utvrditi zajednički činilac "profila" osobe koja veruje u njih. Ko u jednom trenutku nije želeo da veruje da je njegov omiljeni umetnik i dalje živ? Elvis
Prisli i Tupak Šakur su obojica bili tema ovakvih debata.
"Na određenom nivou svi imamo predispoziciju da budemo sumnjičavi ili nepoverljivi prema vladi“, kazala je Daglas. Sa perspektive evolucije razumljivo je da smo oprezni kada su u pitanju grupe ili ljudi koje ne razumemo.
Međutim, kada je Daglas dublje ušla u problematiku, počela je da otkriva niz faktora zbog čega neke ljude teorije zavere privlače više nego druge. Kao prvo, oni izgleda da imaju urođenu i skoro nacisoidnu potrebu da budu jedinstveni, pokazala je jedna studija. To je potreba da jedna osoba oseća kao da ima pristup inače nedostupnoj informaciji ili alternativnom "tajnom objašnjenju" određenih dešavanja u svetu.
Kao što je akademik Majkl Bilig naveo 1984: "Teorija zavere nudi priliku za sticanje skrivenog, važnog znanja kako bi onaj koji veruje postao ekspert koji poseduje znanje koje nemaju čak ni takozvani stručnjaci".
Vaspitanje takođe ima važnu ulogu. Pojedinci koji su odrastali u nesigurnom okruženju ili su imali negativan odnos sa jednim od roditelja skloniji su da veruju u teorije zavere.
Činjenica da toliko ljudi odlučuje da veruje u teorije zavere nosi potencijalno opasne posledice, uprkos činjenici da su neke od njih apsurdne pa čak i smešne. Klimatski skeptici se, na primer, neće truditi da smanje emitovanje štetnih gasova i neće da podrže političare koji se zalažu za to.
Slično tome antivakcineri doprinose širenju bolesti, koje mogu da naškode ili čak usmrte najmlađe ili one sa narušenim imunim sistemom. Ovo su realne posledice jednog doba u kojem postoji "oluja dezinformacija" i u kojem se podriva plemenitost istine, rekao je profesor Stiven Levandovski.
Izgleda da ne postoji lak način da istina dominira. Naučnike naročito frustrira to što prezentovanje tačnih činjenica koje "opovrgavaju" teoriju zavere obično ne pomaže. Zapravo često se dešava da to samo pojačava uverenja teoretičara zavere.
Levandovski je otkrio da što snažnije osoba veruje u zaveru, manja je verovatnoća da će verovati u naučne činjenice. Verovatno će misliti da je osoba koja pokušava da ih urazumi deo zavere.
"To zapravo znači da se svaki dokaz protiv teorije zavere interpretira kao dokaz u njenu korist", rekao je Lavendovski.
Ovo naglašava razmere polarizovanog sveta u kojem živimo. Studija o načinima na koji se šire teorije zavere na internetu, pokazala je da ne postoji preklapanje onih koji dele naučne vesti i onih koji dele teorije zavere ili lažne vesti.
"Živimo u zvučno izolovanim sobama", rekao je fizičar Dejvid Grajms sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu. Njega su u naučnim radovima toliko često trolovali teoretičari zavera da je on razvio algoritam kako bi pokazao koliko je malo verovatno da se velike tajne čuvaju duže vremena. Što više ljudi učestvuje u zataškavanju, to će se tajna brže otkriti, utvrdio je.
I mada ne postoji jednostavno rešenje, istraživanje o psihologiji iza teorije zavere je dobar početak. Poznato nam je da je ideologija jedne osobe često povezana sa njihovim uverenjima.
Najsnažniji predznak poricanja klimatskih promena je ideologija slobodnog tržišta, utvrdio je Levandovski. Kroz radove profesorke Daglas i njenih kolega takođe su utvrđeni faktori zbog kojih su ljudi podložniji da veruju u nešto bez dokaza. Potrebno je da shvatimo da nas "privlače šeme", čak i kada ih nema, kazao je Grajms.
"Realnost je da živimo u nasumičnom univerzumu. Pred iskušenjem smo da tražimo naraciju, ali ona ne postoji, nema ujednačenih talasa, samo povezujemo tačkice u pesku", kazao je Grajms.
Mada je upravo tehnologija stvorila toliko zvučno izolovanih soba i mehura, ona nam može pomoći da ih prevaziđemo. U okviru jednog eksperimenta u Norveškoj uveden je kviz da bi se uverilo da su osobe razumele šta su pročitale pre nego što su mogle da komentarišu članak. To može pomoći ljudima da se "smire" pre nego što počnu da šire nasumičnu buku, rekao je Levandovski.
Još jedna strategija koja bi mogla da pomogne je edukacija ljudi da bi bolje razumeli pouzdane izvore, kao i utvrđivanje odgovornosti javnih ličnosti kada šire dezinformacije. Nekoliko internet sajtova za proveru informacija i novinara je ovo već pokušalo, ali nije uvek efikasno.
Grajms je utvrdio da ljudi koji su "ogrezli" u svojim uverenjima teško menjaju mišljenje, ali se dokazima može uticati na one oni koji "nisu toliko posvećeni".
Na kraju, svi treba da više obraćamo pažnju na ono što objavljujemo na društvenim mrežama. Ljudi često dele naslov, koji zvuči inteligentno, a da prethodno ne pročitaju sadržaj članka.
"Jednim klikom možemo da dođemo do svih informacija, a opet smo opsednuti ispraznom fikcijom", rekao je Grajms. Upravo zbog toga se dezinformacije i teorije zavere tako lako šire. To znači da ne možemo uvek da verujemo u sve što pročitamo ili čujemo. Ukoliko nešto zvuči neobično ili konstruisano, onda je verovatno upravo takvo.
Studije su pokazale da teorije zavere pomažu ljudima da nađu smisao kada osećaju da im izmiče kontrola, ili su uznemireni i osećaju se bespomoćnim ukoliko su ugrožene njihove potrebe.
Ljudima je teško da prihvate da živimo u svetu u kojem se dešava nasumično nasilje, poput masovnih ubistava. Zbog toga, prema mišljenju profesora sa Univerziteta u Bristolu Stivena Levandovskog, pojedinim ljudima je psihološki utešno da veruju da su "moćnici" iza nasumičnih događaja. Ljudi su bukvalno "zavisni od odgovora", pokazala je jedna studija.
Uzmite na primjer pucnjavu u Las Vegasu 2017. godine, najsmrtonosnije masovno ubistvo u istoriji SAD u kojem je stradalo 58 osoba.
Okrivljavani su muslimanski teroristi, nasilna grupa Antifa, a čak je sugerisano da se radi o ritualu žrtvovanja tajanstvenog društva Iluminati.
Zapravo, zločin je počinio 64-godišnji Amerikanac, Stiven Pedok, a njegov motiv je ostao nepoznat.
"Ne dopada nam se činjenica da se nešto loše može dogoditi iznenada, stoga je psihološki utešno ljudima da veruju u dobro organizovanu zaveru moćnih ljudi", rekao je Levandovski.
Kurir.rs/Vijesti.me
Foto: Profimedia/Shutterstock
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kenedi je živ ili su ga ubili iluminati! 10 senzacionalnih teorija zavere o atentatu na DŽFK!
