Njihova poremećenost i psihopatija ogledala se i u tome što im zverstva koja su činile nisu smetala u želji da budu ženstvene. Savest ih očigledno nije mučila i nalazile su vremena da između surovih ubijanja neguju svoj fizički izgled, provode se i koketiraju sa SS-ovcima.
U nacističkom koncentracionom logoru Ravensbrik ubijeno je više od 50.000 žena. Na osnovu svedočenja bivših logorašica, autorka Zara Helm u knjizi pod naslovom "Ravenzbrik: Život i smrt u Hitlerovom koncencentracionom logoru za žene" opisuje užase i patnje koje veliki broj njih nije preživeo, a kojima su
nesumnjivo doprinele i žene koje su u tim logorima radile kao čuvari.
Kada nisu bile na "dužnosti", čuvarke logora brale su cveće u šumi, plovile čamcem po jezeru, provodile se na žurkama i flertovale sa muškim čuvarima. Sve su to radile bezbrižno, kao da im ruke nisu do ramena uprljane krvlju.
Logor je čak imao frizerski salon, u kome su radile zatvorenice. Koliko su bile poremećene, svedoče i zapisi da su nakon ulepšavanja i veselog ćaskanja, žene čuvari režale i urlale na logorašice, prebijale ih i puštale pse na njih.
Dokumenti iz tog vremena pokazuju da se iza često prijatne spoljašnjosti čuvarki logora krila duša monstruma spremna na najužasnija mučenja.
Jedna od njih bila je i Dorotea Binc, opisivana kao elegantna plavokosa koja je u logoru dobila nadimak "Lepa kuč*a". U njenoj nadležnosti je bio "bunker", odnosno, kazneno krilo logora, gde je sa zadovoljstvom tukla zatvorenice, mučila ih i davila u hladnoj vodi. Pritom je bila naročito stroga prema pripadnicama Crvene armije, koje je nazivala "ruskim svinjama".
Prema svedočenjima bivših logorašica, bila je pravi sadista. Kažu da su joj oči caklile dok ih je tukla.
Dorotea Binc bila je jedna od najomraženijih i najozloglašenijih SS-čuvarki u koncentracionom logoru Ravenzbrik.
Neposredno pre nego što su jednoj zatvorenici stavili vreću na glavu, zategli joj omču oko vrata, a zatim otvorili vratanca ispod njenih nogu, Dorotea joj je uputila poslednje reči:
"Nadam se da nećeš da misliš da smo svi mi ovde zli ljudi", rekla joj je dok joj je skidala ogrlicu, koju je predala njenom dželatu.
Nemačka logorašica Doris Maze prvi put je videla Bincovu kada je jedna od njih pokušala da se ubije tako što je pojurila prema ogradi pod visokim naponom.
Bincova ju je zaustavila: "Ženu, koja je bila sama kost i koža, odvukla je i išibala štapom po golim butinama", ispričala je ona.
Dr Herta Oberhojzer ubijala je logorašice ubrizgavajući im smrtonosne injekcije. Nisu, dakle, samo čuvarke bile surove.
Očigledno psihopata, u svojoj providnoj bluzi preko ružičastog donjeg veša, okićena zlatnim narukvicama i prstenjem, visoka i plava dr Herta Oberhojzer ubrzigavala je logorašicama smrtonosne injekcije kad god bi joj tako došlo.
Jednu tinejdžerku je navodno ubila samo jer se pomokrila u krevet. Kada bi se pacijenti požalili da su žedni, davala im je vodu sa sirćetom.
Neke od žena koje su 1944. dospele u logor Ravenzbrik bile su u poodmakloj trudnoći i porodile su se na zemlji onog trenutka kada su stigle. Mnoge su, međutim, tek bile zatrudnele, često posle silovanja neprijateljskih vojnika.
Bile su to mahom Poljakinje, koje su uhapšene posle Ustanka u varšavskom getu.
Do tada su porođaji u logoru bili zabranjeni i sve trudnice su bile primorane da abortiraju. Ali, sada je bilo previše trudnih žena, pa je u logorskoj bolnici određena specijalna soba za porođaje.
Prvih 20 novorođenih beba imalo je dobar tretman, a njihove majke su posle porođaja dobijale čašu mleka pomešanog sa ovsenom kašom. Ubrzo je, međutim, po naređenju Hajnriha Himlera, ukinut specijalan tretman. Majke nisu imale mleka, a bebe su umirale od gladi.
Kurir.rs/Dejli mejl
Foto: Wikipedia
NE PROPUSTITE
