Ovo je poslednja priča koju je uradio novinar Jan Kucijak. Poslednja tema koju je istraživao. Nije mogao da završi članak i objavi ga, jer je ubijen, zajedno sa svojom devojkom Martinom Kušnirovom.
Jan je poslednje tri godine radio za sajt Actuality.sk, koji je u saradnji sa Češkim centrom za istraživačko novinarstvo "Investigace.cz", novinarskom organizacijom "Istraživački projekat Italije" i međunarodnim konzorcijumom istražnih centara "Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji", mapirao ljude povezane sa italijanskom mafijom "Ndrangeta", a koji su nastanjeni u Slovačkoj.
Pre 14 godina Italijan Karmine Činante stigao je u grad Mihalovce. Jednog jutra on je krenuo automobilom "fijat" iz sela Novosad, 40 kilometara od Mihalovca, gde je odseo sa devojkom Lidijom.
Činante se uputio u Italiju. Pridružio mu se Slovak po imenu Jan kojem je obećao da će mu naći posao. U distriktu Mihalovce skoro svaka četvrta radno sposobna osoba je u to vreme bila nezaposlena.
Dok su prilazili putu između sela Porostov i Ostrov u ditriktu Sobrance, primetili su policijsku patrolu. Njihov beli „fijat punto“ sa italijanskom registracijom počeo je da ide u rikverc.
Policija je postala sumnjičava zbog takvog ponašanja, te su zaustavili auto i pregledali ga. Na zadnjem sedištu su našli crn drveni kovčeg sa pištoljem, 50 metaka i dodatnim šaržerom. U pitanju je bila funkcionalna čehoslovačka automatska puška, model 26 sa laserom, ali je na njoj bio uništen serijski broj.
Prema mišljenju stručnjaka, kovčeg je napravljen specijalno za smeštanje automatske puške. Činante je optužen za posed oružja, a sudija okružnog suda u Mihalovcu ga je osudio na dve godine uslovno.
U to vreme tužilac je o Italijanu govorio kao o "preduzetniku sa poslovima u oblasti poljoprivrede u Slovačkoj".
Pipci dosežu do slovačke Vlade
Nekoliko meseci kasnije, italijanska policija je došla da hapsi Činantea. Razlog je bio krijumčarenje oružja u Italiju za mafijaškog bosa Đuirina Jonu. Jona je bio na čelu Belvedere Spinelo, jednog od klanova ekonomski najjače italijanske mafije danas - Ndrangete.
Kako dokumenti iz istrage pokazuju, Karmin Činante, čovek koga slovačke vlasti poznaju samo kao poljorivrednog preduzetnika, takođe je član te mafije.
Međutim, Činante nije jedini Italijan sa vezama sa mafijom koji je našao drugi dom u Slovačkoj.
Oni su počeli da posluju, dobili su subvencije od Slovačke, kao i pomoć iz fondova EU i izgradili su veze sa uticajnim ljudima u politici, na visokim pozicijama poput onih u slovačkoj Vladi.
U isto vreme, imali su mnogo problema sa zakonom i kod kuće, u Italiji.
Poverenje mafije
Na farmi između sela Dvorjanka i Parčovani u distriktu Trebišov, poslovi mafijaša Karmina Činantea su se povezali sa Antoninom Vadalom. I on je imao probleme sa policijom u Italiji.
U ponedeljak, 3. februara 2003. godine sud u Ređo Kalabriji na jugu Italije je odlučivao o sudbini devet optuženih u slučaju koji je uključivao još jedan mafijaški klan - Libri. Libri je jedan od najmoćnijih klanova unutar Ndrangete.
Među optuženima je bio i Antonino Vadala, koji je poreklom iz sela Bova Marina na jugu Kalabrije.
Prema italijanskim istražiteljima, Vadala je, na zahtev klana, pomogao u sakrivanju mafijaša Domenika Venture, osuđenog za brutalno ubistvo člana rivalske bande, a pomogao je Venturi i pri bekstvu.
Italijanski policajci su zabeležili telefonske razgovore između Antonina Vadale i Frančeska Cindata, šefa klana, u kojem su se raspravljali o detaljima akcije. Međutim, Vadala je 2003. godine pušten na slobodu zbog nedostatka dokaza.
U drugom slučaju, na sudu je opisana situacija u kojoj su Vadala i dvojica drugih muškaraca putovali u Rim da fizički "kazne" nepoznatu osobu koja je "načinila štetu klanu".
"On (šef klana Frančesko Cindato) je poverio zadatak ljudima kojima je najviše verovao, a među kojima je Antonino Vadala", objasnio je sudija.
Kada se Vadala suočio sa optužbama u Italiji, nije otišao na sud da čuje presudu. Umesto toga, on je našao sklonište i novi dom na istoku Slovačke.
Vadala je počeo uspešan biznis u poljoprivredi, a zatim i oblastima nekretnina i energetike. Postao je jedan od najpoznatijih ljudi u italijanskoj zajednici u Slovačkoj.
"Preduzetnik u energetskom biznisu"
Godine 2009. pojavila se informacija da je nepoznati italijanski biznismen Antonino Vadala planira da gradi dve fabrike u industrijskom parku Lučenec, vrednosti skoro 70 miliona evra.
Iako je projekat na kraju otkazan, Vadala je postao "energetski preduzetnik". Tako ga je zvao bivši ministar ekonomije Pavol Rusko, koji je sada optužen za naručivanje ubistva.
Paradoksalno, on se setio Vadale preko glavne državne savetnice Marije Troškove, koja blisko sarađuje sa sadašnjim premijerom Robertom Ficom.
"Ona je radila za nas oko tri meseca. Bilo je to davno, pre četiri godine. Ali tada se ona srela sa preduzetnikom poreklom iz Italije, koji je, između ostalog, bio uključen u izgradnju fabrika solarnih panela, i otišla da radi za njega", rekao je Rusko u to vreme.
Činjenica da je karijeru nastavila na poziciji u Vladi Roberta Fica ga nije mnogo iznenadila: "Pa, nisam mislio da će to biti tako brzo, ali me nije iznenadilo, jer je ona vrlo brzo shvatila kako se stvari u životu rade."
Troškova i Jasanj
U avgustu 2011. godine Vadala i Marija Troškova su osnovali firmu "GIA MANAGEMENT". Troškova je napustila kompaniju nakon godinu dana i kasnije postala asistent člana parlamenta Vilijama Jasanja.
Jasanj nije želeo da kaže medijima kako je našao tu ženu poznatu kao manekenku koja je učestvovala 2007. godine u finalu izbora za Mis univerzuma. On je rekao samo da ju je „preporučio prijatelj“.
"Asistent kojeg sam imao me je napustio i prijatelj mi je preporučio tu ženu", rekao je Jasanj za dnevni list "Novi čas". Da li je taj prijatelj bio Antonino Vadala, odbio je da potvrdi.
Međutim, za manje od godinu dana - u martu 2015. Marija Troškova je napustila Jasanjovu kancelariju i počela da radi za ni manje ni više nego za premijera Roberta Fica u Vladinoj kancelariji.
Godinu dana kasnije Jasanj joj se tamo pridružio. Premijer ga je imenovao za direktora Vladine kancelarije i sekretara Državnog bezbednosnog saveta.
Jasanj je takođe dobio i bezbednosna odobrenja najvišeg nivoa. Kao sakretar Saveta on je direktno odgovarao Ficu.
Jasanj je prisustvovao sastancima Bezbednosnog saveta, pisao kratke preglede sastanaka za Fica i bio je odgovoran za dokumentovanje aktivnosti Saveta.
Jasanj je stoga imao pristup svim dokumentima i informacijama Saveta, čiji je zadatak bio da obezbedi funkcionisanje državnog bezbednosnog sistema i da, u slučaju rata, preuzme vladinu moć.
Međutim, dokazano je da Jasanj ima veze sa čovekom koji je direktno radio sa italijanskom mafijom.
Odnos između Jasanja i Vadala može da se demonstrira posebno preko poslovnih aktivnosti.
Jasanj, političar vladajuće stranke SMER-SD, posedovao je sopstvenu privatnu bezbednosnu agenciju „Prodest“.
Vadala i njegove kolege su nedavno preuzele Jasanjovu kompaniju. Osim toga, Jasanjov sin Slavomir i dalje ima zajedničko preduzeće sa Italijanima, koje se zove"AVJ Real".
Dodatno, kada je jedna od Vadalinih kompanija nedavno bankrotirala, otkriveno je da je Vadala imao potraživanja u privatnoj bezbednosnoj agenciji sa kojom su Jasanj i njegov sin Slavomir bili povezani u prošlosti.
To znači da su dve osobe bliske čoveku, koji je u Slovačku došao kao osoba optužena za veze sa italijanskom mafijom, imale svakodnevni pristup premijeru Slovačke Robretu Ficu, koji ih je lično odabrao.
Vadala glasa za SMER
Osim Jasanja i Troškove, druge veze u politici, posebno sa strankom SMER-SD, mogu da se prate do Antonina Vadale.
Na primer, Vadalin dugogodišnji računovođa Monika Čorejova se kandidovala na regionalnim izborima u prošlosti.
Sam Vadala je izadašno podržavao partiju premijera SMER-SD, uglavnom putem kampanja na društvenim mrežama. On je hvalio Fica pred svojim prijateljima Italijanima, branio ministra odbrane Roberta Kalinjaka od opozicije i žestoko podržavao Roberta Rašija iz SMER-a u kampanji za predsednika autonomne pokrajine Košice.
Na dan izbora, Vadala je rekao "danas ćemo svi glasati za broj 16, za SMER i biti sigurni da će Slovačka sutra biti u dobrim rukama ".
Za vreme kampanje on je javno rekao da planira da poseti konferenciju SMER-a u Košicama. Pisao je Rašiju javno pismo u kojem je rekao da će se "videti tamo" i nazvao je SMER "našom partijom".
Kada je trenutna vladajuća kolacija formirana, to je bio Vadalin razlog za slavlje.
Meci i buket za sahranu
Vadala i njegovi italijanski prijatelji su imali problema sa zakonom i u Slovačkoj. Međutim, uprkos nizu krivičnih postupaka, oni i dalje uspešno izbegavaju pravdu.
Evo nekoliko primera slučajeva sumnji o iznudama i utajama poreza.
Aktuality.sk je zajedno sa partnerima rekonstruisao slučajeve pomoću policijskih i sudskih dokumenata, koje su dobili prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.
Slučaj broj jedan se desio na istoku Slovačke 2013. godine. Jednog jesenjeg jutra su zaposleni i kompaniji u gradu Trebišov našli sumnjivi paket dostavljen na ulaznoj kapiji.
U torbi obešenoj na ogradu našli su šibice, 10 ispravnih metaka i buket za sahranu. Buket je bio obmotan u papir sa napisanom reči "Jerad", u pitanju je bilo loše spelovano ime šefa te kompanije Gerharda.
To je trebalo da bude upozorenje od rivala koje je usledilo nakon pretnji ubistvom. Ime "Jerad" je često izgovarao Italijan koji je tvrdio da ima pravo na skoro 40 hektara obradive zemlje koja je pripadala Gerhardovoj kompaniji.
Gerhard je najpre igorisao upozorenja. Kasnije je prijavio policiji, kada je i njegovom radniku, traktoristi takođe zaprećeno.
Nakon dve godine istrage, Sebastijana Vadalu, Antoninovog rođaka, konačno je sud u distriktu Trebišov počeo da krivično goni zbog iznude.
Prema rečima tužioca Petera Prokopoviča, Sebastijano Vadala je pretio da će ustreliti menadžera kompanije i rukama imitirao čin prerezivanja grla.
Pretio je i traktoristi, rekavši da će "upucati svojim pištoljem svakoga ko radi na njegovom polju i zapaliti traktor".
To je sve bilo zbog toga što je kompanija obrađivala zemljište koje su Italijani hteli za svoj biznis. Vlasti nikada nije zanimalo ko su bili zakoniti vlasnici te zemlje.
Nedovoljno dokaza
Kao dodatak uz svedočenja, kompanija iz Trebiševa je kao dokaz sudu dala i gorepomenuti paket. Stručnjaci su dokazali da se unutra nalazilo 10 metaka spremnih za ispaljivanje i koji su mogli da budu u posedu samo nekog sa dozvolom za oružje.
Video snimak sigurnosne kamere kompanije je navodno pokazivao posetu Sebastijana Vadale u toku koje je on verbalno pretio Gerhardu. Vadala je negirao optužbe.
On i advokat Marek Švingal su tvrdili na sudu da u to vreme on nije bio u Trebiševu, već u Mihalovcu. To su navodno potvrdili Švingal, Vadalin računovođa i još jedan Italijan.
Ipak, okružni sud u Trebišovu i kasnije regionalni sud u Košicama presudili su da je u tom slučaju „nedovoljno dokaza“, pa je Sebastijano Vadala oslobođen svih optužbi.
Milan Petričko, sudija distrikta Trebišov, napisao je da "nije dokazano da se čin, za koji se optuženom sudi, uopšte desio".
Prema njegovim rečima, optužnica je bila bazirana samo na izjavama svedoka, što navodno nije bilo dovoljno da bi se Vadala proglasio krivim.
Ni torba ni buket za sahrane, niti video snimak nisu spomenuti u sudskoj odluci.
Tužilac se žalio na sudsku odluku. On je rekao da je sudija "pogrešno procenio situaciju i jasne dokaze zločina zanemario i njegova odluka je doneta na sonovu predrasuda i jednostranih subjektivnih zaključaka".
Predstavnik izvršnog direktora kompanije, koji je bio žrtva iznude, žalio se što je sud uvažio svedočenje Mareka Švingala, iako je on istovremeno bio advokat optuženog u pripremnom postupku. To znači da je imao uvid u dokaze koje je prikupila policija, na osnovu krivičnog postupka.
Čak je i ispitivanje Švingala bilo sprovedeno na način koji nije u skladu sa zakonom. Vadala je rekao istražiteljima da on ne priča niti razume slovački i da zato nije mogao da preti žrtvi. Ali, to je negiralo nekoliko svedoka.
Osim toga, Sebastijano Vadala je u jednom drugom slučaju dve godine kasnije tvrdio da "kao stanovnik Italije koji živi u Slovačkoj Republici već dugo razume slovački jezik".
Senat regionalnog suda u Košicama, na čelu sa Marekom Dudikom, odbacio je žalbu i potvrdio da će vadala biti oslobođen svih optužbi.
Italijanska verzija Bašternaka
U drugom slučaju, Antonino Vadala je bio direktno umešan u utaju poreza. Slučaj je uključivao navodne spekulativne transakcije u vezi sa tri stana u Petražalki, delu Bratislave.
Slučaj je počeo 2011. godine i završio se prošle godine. Prvi vlasnik tri stana je bio Italijan Antonio Palombi, odnosno, preciznije, njegova kompanija "ALTO".
Međutim, 2011. godine je vlasništvo stanova počelo da se menja -u periodu od nekoliko meseci je najpre preneto na kompaniju "GENNA" a zatim na drugu kompaniju "AV-REAL". Za prvu je Vadala nekada radio, a drugom je upravljao u vreme ovih transfera.
Tri godine nakon ovih dogovora, Palombi se obratio policiji rekavši da mu Vadala nije platio dogovoreni novac za te stanove.
Prema policijskim podacima koje je pribavio sajt Aktuality.sk na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Palombi je najpre tvrdio da ga je Vadala prevario. Tako je nedeljnik "Plus 7 dní" izvestio o slučaju 2015. godine. Međutim, stvarnost je bila malo drugačija.
Zapravo Palombi i Vadala su se dogovorili da se transfer stanova izvrši bez ikakve isplate, kao i da će stanovi na kraju završiti u vlasništvu kompanije "KANNONE" koja je bila u njihovom zajedničkom vlasništvu.
Cilj ugovora je bio da Vadalina firma "AV-REAL", koja je bila treća karika u ovom lancu, dobije pravo na povraćaj PDV-a za stanove u iznosu od oko 80.000 evra.
Palombi je to priznao policiji, kao svedok i žrtva istovremeno.
"Rekao je da ga je Antonino Vadala savetovao da prebaci vlasništvo stanova na "AV-REAL" preko kompanije "GENNA Ltd" jer se kompanija "AV-REAL" bavila biznisom sa nekretninama, a "ALTO" nije bio obveznik u sistemu PDV. "GENNA" je trebalo da prebaci vlasništvo stanova po mnogo većoj ceni na "AV-REAL". Na taj način, "AV-REAL" postaje obveznik PDV, a razlika u ceni stanova bi bila oduzeta prilikom kupovine", prepričao je policajac koji je ispitivao Palombija.
Povraćaj PDV-a
Palombi je nekoliko puta ponovio da je cena od 360.000 evra samo „imaginarna“ i da bi zapravo stanovi trebalo da mu se vrate.
"Osumnjičeni Vadala je rekao da će, ako dobije 80.000 evra od povraćaja PDV, prebaciti te stanove na njihovu zajedničku kompaniju "KANNONE". Na taj način stanovi bi bili vraćeni Palombiju", piše u policijskom dokumentu.
U prijavi je Palombi napisao da bi i on trebalo da dobije deo povraćaja PDV-a.
- Osumnjičeni mu je rekao da će stanovi biti prodati kompaniji „GENNA“.
Objasnio je da će "GENNA" zatražiti povraćaj PDV-a, od kojeg polovina ide onom ko ga prijavi - piše u policijskom dokumentu.
Vadala je negirao sve istražiteljima, rekao da ne zna ništa ni okakvom dogovoru i tvrdio da je navodno kupio stanove na uobičajen zakonit način.
Krivično gonjenje je zaustavljeno, tužilac rekao da nikakva prevara nije učinjena na Palombijevu štetu, iako je moguće da su obojica učestvovala u prevari.
Tužilac je naglasio da, i ako je krivično delo učinjeno, to je prevara radi povraćaja PDV, i to se tretira kao poreski prestup.
Tužilac je doslovno napisao: "Prava namera osoba umešanih u ove postepene transfere čini nemogućim da se objektivno proceni njihova moguća volja ili nevoljan saradnja, radi navodne utaje poreza. Može se očekivati da će oni dati namerna svedočenja da bi se odbranili od sumnji za druga krivična dela“.
Palombi je najpre tražio povraćaj stanova na sudu u trgovinskom sporu koji je započeo decembra 2014. godine. Međutim, kako piše u sudskoj odluci, on je odlučio da odustane od toga februara prošle godine.
U martu je Peti okružni sud u Bratislavi zaustavio sudski proces. Nije objašnjeno zašto se Palombi predomislio nakon dve godine.
Obratio se državnim vlastima nakon nekoliko godina, kada se ispostavilo da mu Vadala nije dao ni novac od povraćaja PDV, ni ti stanove.
U ovom slučaju istraga još uvek nije dovela do krivičnog gonjena Antonina Vadale. Dve kompanije u njegovom portfoliju su nedavno bankrotirale usled poreskih dugovanja većih od 100.000 evra.
Velika italijanska porodica
Antonino Vadala i Karmine Činante ne rade u Slovačkoj samostalno.
U istočnom delu zemlje - nakon zajedničkih koordinacija i saradnji – utvrđeno je da tamo operišu četiri predstavnika italijanskih porodica iz Kalabrije, mesta nastanka Ndrangete.
Osim porodica Vadala i Činante, tu su i porodice Roda i Katropove. Poljoprivreda je postala njihov glavni biznis u Slovačkoj.
Oni su posedovali ili i dalje poseduju desetine kompanija. Njihovi posedi vrede na desetine miliona evra.
Oni upravljaju stotinama i hiljadama hektara zemlje, za koje dobijaju milione na ime državnih subvencija.
Samo između 2015. i 2016. godine, kompanije povezane sa ovim porodicama su pribavile više od osam miliona evra, koje je direktno isplatila Agencija za poljoprivredna plaćanja (PPA). Pribavile su i još nekoliko stotina hiljada evra od subvencija za projekte.
Pod znakom pitanja je i način na koji su ove subvencije dodeljene. Aktuality.sk je zajedno sa partnerima dokumentovao nekoliko slučajeva kršenja pravila.
U jednom slučaju jedna od njihovih kompanija tražila je isplate za osam puta veće zemljište od onog na kojem zapravo radi. U drugom slučaju ta ista kompanija je tražila isplate za zemljište za koje nije plaćala zakup, niti je imala pravo korišćenja.
Dalje, pravni zastupnici jedne od ovih italijanskih kompanija su falsifikovali odluku PPA da bi ubedili banku da će uskoro dobiti novac.
Još javnog novca su Italijani dobili zbog izgradnje elektrana na biogas.
Tri kompanije familije Dijega Rode, na primer, dobile su 8,3 miliona evra u periodu od 2012. do 2017. godine. Oko toga nisu postojale nikakve sumnje.
Kancelarija za mrežne regulatore (URSO) kaznila ih je 2015. godine jer su u obaveznoj prijavi preuveličali količinu energije koju su njihove elektrane proizvele.
Visina državne subvencije zavisi od količine proizvedenih subvencija.
Odakle dolazi novac
Pranje novca je glavni posao Ndrangete i u inostranstvu. Cilj je da novac ne bude prljav i da se biznis obavlja na način na koji izgleda legitimno.
Sve to može da uključuje treće strane kao fiktivne vlasnike kompanija, spoljnu trgovinu robom koja je veštački preplaćena ili pritiskanjem rivala.
Klan Libri sa kojim je Vadala sarađivao, jedan je od najuticajnijih u Ređo Kalbriji, a veliki deo aktivnosti vrši van Italije.
Njihovo poslovanje ima puno različitih oblika, jer je ovaj klan uglavnom umešan u međunarodne poslove sa finansijama.
Ipak, nema dokaza da je ijedan od gorepomenutih subjekata u Slovačkoj prao novac. Međutim, postoje sumnje oko porekla novca koji su koristile pomenute italijanske porodice.
Iz dokumenta koje je sakupio sajt "Aktuality.sk" jasno je da znatan deo novca potiče iz njihove rodne Italije.
Naprimer, Antonino Vadala se pominje u više sudskih odluka slovačkih sudova koje pokazuju da je dobio novac od ljudi iz Italije. Oni su rekli da su mu dali novac u kešu, „jer je on tako želeo“.
Šverc kokaina
Na primer, taj novac je trebalo da se koristi za kupovinu poljoprivrednih zadruga u Slovačkoj. Pošto nisu dobili nikakve koristi od prodaje, oni su od Vadale tražili svoj novac nazad.
Vadala je na sudu rekao da „ništa ne duguje Italijanima“ i da je „izjava u kojoj je tvrdio suprotno potpisana pod prinudom“.
Kompanije braće Roda su uspostavljene u Slovačkoj 1990-ih godina i dobile su znatan deo akcijskog kapitala od kompanija u njihovom rodnom mestu Kondofuri u Italiji.
Te kompanije su CO.BE.R. (Dijego Roda) i TRA.CE.R. (Antonio Roda), koji imaju i sestrinske kompanije sa istim imenima u Italiji.
U njihovim godišnjim izveštajima sa početka milenijuma, slovačke kompanije su prijavile obaveze i finansijsku asistenciju kompanijama u Italiji, kao i da čitava njihova proizvodnja ide nazad u Italiju.
"CO.BE.R" čak tvrdi u finansijskim izveštajima da je ona stvorena kao strana investicija sa 100 odsto kapitala koji potiče iz Italije.
U Italiji Pjetro Roda, brat Antonina i Dijega, ima ulogu predstavnika porodične firme "TRA.CE.R". On je takođe umešan i u pranje novca za odsek Ndrangete zvan "El Dorado".
Policija ga je uhapsila 2013. godine tokom operacije protiv mafijaškog klana Galicijano.
On se suočavao sa optužbama da pripada mafijaškoj organizaciji (što je specifičan prekršaj prema italijanskim zakonima) i za pranje novca Međutim, 2014. godine ga je Vrhovni sud oslobodio, zbog nedostatka dokaza.
Nasuprot tome, 2017. godine su se imena članova porodice Antonina Vadale pojavile na nalogu za hapšenje za 18 članova bande koji su osumnjičeni za šverc stotina kilograma kokaina u Evropu za Ndrangetu.
Porodica Vadala se pominje samo na nalogu za hapšenje. Detalji tog slučaja još nisu poznati.
Beleška: Zaključka članka nema jer autor nije mogao da ga završi.
U sećanje na Jana Kucijaka, našeg kolegu i sjajnog novinara.
#AllForJan
Biografije ubijenog novinara i njegove devojke
Jan Kucijak
- Rođen 17. maja 1990. godine
- Odrastao u selu Štiavnik blizu Žiline.
- Počeo da studira na Slovačkom tehnološkom univerzitetu u Bratislavi.
- Shvatio je da studiranje tehnologije nije za njega, pa je odlučio da se prebaci na studije novinarstva.
- Diplomirao je u Nitri i upisao i doktorske studije.
- Počeo je da se bavi istraživačkim novinarstvom kada je otkriven skandal "Gorila".
- U tom skandalu se radilo o velikoj prevari sa prodajom velike količine državne imovine privatnim kompanijama.
- Jan Kucijak je najpre sarađivao sa dnevnim listom "SME", a zatim pisao za dnevnik "Hospodárske noviny".
- Priključio se timu istraživačkih novinara sajta "Aktuality.sk" 2015. godine i uglavnom istraživao utaje poreza.
Martina Kušnirova
- Poreklom je iz Gregorovca blizu Prešova u istočnoj Slovačkoj.
- Studirala je arheologiju u Nitri.
- Tamo je upoznala jana Kucijaka.
- Imala je godina koliko i on – 27.
- Radila je kao arheolog nakon diplomiranja.
Jan Kucijak i njegova verenica nađeni su mrtvi u njihovom domu 25. februara 2018. On je od 2015. radio u istraživačkom timu portala aktuality.sk koji je član grupe Ringier Axel Springer Slovačka. U sećanje na Jana, kreiran je hešteg #AllForJan
Otvorena je i digitalna knjiga žalosti, koju možete naći na adresi www.allforjan.com.
Kurir.rs/Blic.rs
Foto: EPA, AP, Facebook, YT Printscreen
NE PROPUSTITE
