Ali, ništa od toga nije je pripremilo za veliku bitku koja je počela jednog svežeg popodneva, kad je krenula kući s posla. Triatlonka Kolin izgubila je toliko krvi da je zvanično umrla dva puta (jednom na 20 minuta i jednom na 10 minuta) a zatim "još nekoliko puta" u 48 sati posle nesreće.
U bolnici te noći, njen muž Šon, uveren da je Kolin samo slomila nogu, često je šetao između čekaonica, gde ljudima govore da su im voljeni upravo preminuli, dok su se lekari borili za život njegove supruge. Kad su uspeli da je stabilizuju, stavili su je u veštačku komu.
Iako to niko nije očekivao, Kolin je uspela da se potpuno oporavi i ponovo uživa u trčanju. Nedavno je napisala i knjigu o svom iskustvu napornog oporavka.
"Bilo je neverovatno katarzično ", rekla je Kolin o pisanju knjige "S vremena na vreme mogu biti malo emocionalna".
"Postoje neke stvari koje me pogađaju više od drugih: saznanje da nikad neću moći da imam dete ili sećanje na komu. To su najteži trenuci. Ali što više govorim o tome, to više postaje prilika da se razmišlja o ovoj priči koja je i prilično lepa", kaže ona.
Evo par odlomaka iz njene knjige:
"Ljudi imaju pogrešnu ideju o tome šta je medicinski izazvana koma. Misle da to znači da ste potpuno nesvesni, ne možete videti ni čuti ni reagovati na bilo koji način. Ali to zapravo nije tako. Nekoliko nedelja nakon traume, osećala sam se kao da sam zarobljena u noćnoj mori, zarobljena u vlastitom telu. Ponekad sam bila bez svesti, ali drugi put sam bila u nekom stanju koje ne mogu uporediti s bilo čime - to je bila moja "koma". Nisam mogla da se skoncentrišem ni na koga ni na bilo šta, ali sam čula zvukove i osećala sam neke stvari. Bilo je tako vruće sve vreme da sam se osećala kao da mi telo gori. Sve na što sam mogla misliti bilo je koliko sam htela čašu vode. Počela sam imati halucinacije o ležanju u bazenu vode. Povremeno bih čula poznati glas, i to je donelo neku dozu utehe. Kad god je Šon ušao u sobu, zvao je: 'Hej, dušo, ovde sam.' Znam to samo zato što mi je pričao, ne zato što se zapravo sećam toga." "Govore mi da sam otvarala oči i gledala okolo, ali kao da sam gledala kroz njih. (Da, možete otvoriti oči čak i u medicinskoj komi.) Moj brat Erin dovezao se s Floride sav besan kad je dobio vesti, a ja nisam imala pojma. Moji roditelji bi takođe razgovarali sa mnom kad bi došli u posetu, ali i onda bih samo posmatrala sobu. Nisam mogla da shvatim ko su ljudi u prostoriji sa mnom, ali bila sam svesna da su mi poznati. Moj strah bi se povećao ili smanjio prema onome ko je bio u sobi. Uživala sam kada bi me neko držao za ruku, gmazio me po glavi ili češljao kosu. To je bio jedini dobar deo. Snovi su bili grozni. Često sam imala noćne more da me neko siluje ili sodomizuje. Nisam imala pojma šta se zapravo događalo u to doba da bi nastale te užasne slike, ali sada znam da su došli kad bi medicinsko osoblje menjalo zavoje. Vagina i rektum su mi bili raskomadani. Medicinske sestre bi satima čistile rane i menjale su zavoje iako sam bila jako uznemirena i imala cevčicu za disanje gurnutu niz grlo, krvni pritisak bi mi skočio tokom promena zavoja i osoblje je moglo videti grimase na mom licu. Tako izgleda medicinski indukovana koma. Ništa ne može u potpunosti ukloniti bol već vas samo nadrogiraju dovoljno da ne umrete zbog šoka", navodi se u knjizi.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Printscreen Youtube/TODAY
NE PROPUSTITE
OVA DEVOJČICA JE ČUDO Lekari digli ruke od nje, a ona se probudila kad je čula glas svojih roditelja
