Međutim, polako se i ta slika menja, a ako uzmemo Portugaliju kao primer videćemo da se njihova ekonomija oporavlja bolje u odnosu na druge države.
Pre šest godina, Portugalija je 2011. godine zbog krize uzela kredit od 78 milijardi evra od EU i MMF-a. Nezaposlenost je bila ogromna i 2013. godine iznosila je čak 17,5 odsto, a paraleleno sa tim rasla je i stopa bankrota firmi - čak 41 odsto zatvorilo je svoja vrata. Danas, Portugalija ima rast od 2,7 odsto.
Primera radi, podaci za 2017. godinu pokazuju da je Francuska zabeležila rast od 0,6, Španija 0,7, Italija 0,3 i Holandija 0,8 odsto.
Sve to danas deluje gotovo nestvarno ako je poznato da je ta zemlja uz Grčku i Španiju bila jedna od evropskih nacija koju je najjače pogodila kriza. MMF i međunarodni kreditori su se činili kao jedino rešenje uprkos oštrim merama štednje.
U prvi mah to je i učinjeno. Tadašnja konzervativna vlada podigla je PDV, uveden je dopunski porez na prihode, plate, penzije i doprinosi su smanjeni, a povećan broj radnih dana. Sve to nije dalo rezultata.
Ekonomski oporavak došao je tek 2015. godine sa promenom vlasti. Formirana je socijalistička partija uz podršku ekstremne levice koja je napravila zaokret.
Umesto štednje, nova vlada zastupala je stav da treba pojačati potrošnju. Nova vlada obećala je da će povećati minimalnu platu, poništiti ranija uvećanja poreza, vratiti plate i penzije na nivo pre krize, pa su plate u javnoj administraciji porasle i do 30 odsto, a vraćeni su i prethodno otkazana četiri javna praznika. Socijalna davanja za siromašne su povećanja, dok su luksuzni porezi nametnuti domovima vrednijim od 600.000 evra.
Novi premijer Antonio Košta tvrdio je da je štednja vratila zemlju tri decenije unazad, a ekonomski pristup koji je njegova vlada imala, protivnici su pogrdno nazivali "vudu ekonomija", najavljujući gotovo izvesnu katastrofu. Međutim, dogodilo se upravo suprotno.
Novim pristupom, Portugalija je uspela da privuče i nove investicije i da poveća plate i penzije i da smanji fiskalni deficit. Sve to ne bi bilo moguće da Lisabon nema odlične odnose sa Nemačkom, koja je i jedna od najvećih investitora u Portugaliji.
Ipak, rezultati su impresivni. Do kraja 2016. godine, nešto više od godinu dana od formiranje nove vlade, vlasti su mogle da se pohvale održivim ekonomskim rastom i skokom od 13 odsto u investicijama.
Portugalski ministar finansija Manuel Kaldeira Kabral pojasnio je kako je njegova zemlja postala malo ekonomsko čudo EU.
"Ukinuli smo politiku štednje koja je blokirala stopu rasta. Istovremeno smo nastavili da radimo na konsolidaciji državnog budžeta i smanjivanju duga. Socijalna davanja držimo u granicama, ali je dohodak građana veći. Prvi korak je bio osvojiti poverenje investitora, ali i ljudi. Drugi korak je bio program "kapitalizar", koji je imao za cilj stvaranje boljih uslova za privredu, a posebno za mala i srednja poduzeća. Glavni izvor našeg rasta su investicije i izvoz", rekao je.
Naglasio je i da je smanjenje plata uvek najjednostavnije rešenje, ali to je uvek i loše rešenje.
"Time se možda može povećati konkurentnost u kratkom roku, ali to nikada nije prava strategija za srednjoročnu i dugoročnu konkurentnost" kaže Kabral.
Portugalija ipak i dalje ima obavezu da ga vrati, ali u odnosu na Grčku, razlika je više nego očigledna.
Kurir.rs/Qz.com/Gardijan Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) ŠTA JE SVE RATKO MLADIĆ PISAO PUTINU?!
