U novembru 2013. godina na računima Gadafijevih firmi u belgijskom bankama bilo je 16 milijardi evra, a 2017. godine kada je odobren pristup tim sredstvima saso pet milijardi evra.
"I dalje postoji nešto manje od 5 milijardi evra na četiri računa otvorenih kod Euroclear Bank SA", kaže Deni Goeman, portparol belgiskog tužilaštva.
Preostala sredstva su i dalje predmet oduzimanja, ali je do sada banka navodno je odbilao da odobri pristup računima, zbog čega je tužiooci prete drastičnim merama.
Belgijski sudski organi su navodno primetili nestanak u jesen 2017, kada je istražni sudija, Mišel Klai, koji je bio zadužen za istragu o navodnom pranju novca Gadafijevog užeg kruga, zatražio oduzimanje zamrznutih libijskih sredstava.
Ta sredstva su zamrznuta od marta 2011. godine, u skladu sa Rezolucijom UN 1973. Belgija nikad nije tražila odmrzavanje ovih sredstava. Prema izveštajima novinama, postoji mnogo "indikacija" da Belgija nije poštovala pravila UN o zamrzavanju libijskih sredstava. Pre 2011. godine kada je zbačen Moamer Gadafi, Libija je bio veliki izvoznik nafte. Da bi se bolje kontrolisala, u 2006. godini Vlada je stvorila Libian Investment Authoriti da investira novac dobijen prodajom nafte u inostranstvu.
Međutim, sa intervencijom NATO-a u 2011. godini, UN su uvele sankcije protiv imovine libijske vlade, i time praktično oduzela 67 milijardi dolara od LIA, koji su postojala u EU i SAD. U EU, međutim, nacionalne vlade su zamrznule samo originalne svote, dok su kamate i dividende nastale posle 2011. bile slobodne.
Istraga prošlog meseca sprovedena u Briselu pokazuje da je neko redovno uzimao kamate na 16 milijardi evra Gadafijevih sredstava.
Ipak dok se vodi pravna bitka oko tumačenja da i je isplata kamata dozvoljena ili ne, ostaje pitanje - gde je nestalo 10 milijardi evra?
Kurir.rs/RT
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
