Džibuti je jedna od najmanjih zemalja u Africi, ali već nekoliko godina stanovnici sanjaju velike snove. Da će uz pomoć Kine izgraditi raj poput
Singapura ili zalivskih zemalja.
Mala država na istoku Afrike postala je kineski strateški partner, gde je Peking izgradio vojnu bazu i luku. Trenutno se ubrzano radi na izradi zone slobodne trgovine, što će biti kapija Kine za ulazak na kontinent. Ljudi u Džibutiju teže boljem životu i značajnijoj ulozi u svetu koji se menja.
Džibuti ipak ne može da se pohvali prirodnim bogatstvima kojima raspolažu zemlje arapskog sveta. Do pre dve generacije ljudi su ovde još živeli kao nomadi, a koze i kamile i danas se mogu videti kako slobodno šetaju po gradu.
Ono što Džibuti ipak ima je lokacija, jer je pred njegovim obalama jedna od najprometnijih trgovinskih linija na svetu. Desetine tankera sa gasom i brodova kontejnera tu svakodnevno prolaze pre ulaska u Crveno more, koje je Sueckim kanalom povezano sa evropskim lukama. Upravo to je glavni razlog zbog kojeg su kineski menadžeri, bankari i inžinjeri prisutni na istočnoj obali Afrike, a od nedavno i vojnici.
Iako nisu prvi koji su ovde napravili bazu, kineski plan je dugoročan, jer je
Džibuti i ulaz u Afriku. Oni koji su dolazili pre ostali su do danas uglavnom sa vojskama, među kojima su SAD, Japan, Italija i Francuska.
Španija i Nemačka takođe imaju svoje vojnike koji su smešteni u francuskoj bazi.
U Džibutiju živi oko milion ljudi i dolaze iz različitih kultura. Gvorore arpskim jezikom ili nekim od jezika okolnih zemalja, Somalije i Etiopije. Dve velike grupe su dugo u međusobnom konfliktu, Afari sa severa i Isai sa juga, ali se situacija primirila od kraja građanskog rata 1994. godine.
Razlog za relativan mir delimično leži i u otvorenosti prema svetu. Premda je islam zvanična religija, ovde je to privatno pitanje, a službe se redovno održavaju u hrišćanskim crkvama, dok žene mogu slobodno da šetaju u farmerkama i bez hidžaba. Kada se sagledaju činjenice, ratovi devedesetih, različite religije i upletenost velikih sila, jasno se može povući određena paralela sa Balkanom.
Električni voz koji povezuje dva glavna grada odavno je završen, ali obično nema dovoljno struje za redovni saobraćaj. Ipak, vodovodna cev iz Etiopije već radi, a u izgradnji je i gasovod. Iz kineske perspektive sve to će da se uklopii u veću sliku, tačnije, u novi put svile.
Pod imenom tog projekta, Kina već uveliko investira u puteve, železnice, luke i tržne centre u Aziji, Evropi i Africi sa ciljem kreiranja ekonomske zone pod kontolom Pekinga.
Džibuti se takođe nalazi na putu "Puta svile". Ekonomski eksperti ističu i da kineska vlada ima mnogo finansijskih projekata za Džibuti, a spremaju se i mnogi drugi planovi, kao što su izgradnje škola, bolnica, sportskih kompleksa. Sve će to da finansira Kina, bez zajmova.
Kineska vojska ovde je prošlog leta otvorila pomorsku bazu, što je prvi takav kompleks van Azije, za koju se već spekuliše da je baza za logističku podršku kineske flote. Prema pretpostavkama, unutra je oko 10.000 vojnika, koji redovno izvode vežbe. Peking je u Afriku već uložio 100 milijardi dolara, zbog čega kineski mediji ističu da je "prirodno da Kina čuva svoje interese".
Ipak, Amerika je zabrinuta da bi Kina uskoro mogla da parira ne samo ekonomski nego i vojno. Jedna od bitnih karakteristika Džibutija je da su stare sile vrlo blizu novim, bliže nego bilo gde na svetu. Američka baza nalazi se na samo nekoliko kilometara od kineske. Iz ovih zgrada specijalci odlaze na tajne zadatke, a dronovi jure teroriste po Somaliji i Jemenu. Zbog toga je čak i glavni grad zona visokog rizika, gde se vojnicima ne savetuje da idu.
Za Aziju, Afriku i Evropu, Džibuti je ključna tačka, tvrdi komandant francuskih snaga u ovoj državi Teri Dukenoj.
"Zaliv, Aden i Crveno more povezuju Evropu, Aziju i Afriku poput rajfešlusa", rekao je Teri.
Kurir.rs/Špigl
Foto: Printscreen Youtube/CCTV+
NE PROPUSTITE
