Lista je zasnovana na anketi u kojoj je učestvovalo više od 9.000 žena, a u top 10 nalaze se Švedska, Norveška, Holandija, Finska, Kanada, Švajcarska, Australija, Novi Zeland i Nemačka.
U Danskoj i žene i muškarci mogu da uživaju u većinski besplatnoj zdravstvenoj zaštiti i visokom obrazovanju. Osim toga, u Danskoj postoji ženska politička stranka Feministisk Initiativ (ili F!).
Na drugom mestu je Švedska. Skoro dve trećine fakultetski obrazovanih ljudi u Švedskoj su žene. Zakoni o porodiljskom odsustvu su fleksibilni, a pravo na porodiljsko imaju i očevi. U Švedskoj postoji i Sekretarijat za rodna pitanja koji radi na obezbeđenju ravnopravnosti u svim sferama života.
Norveška je zemlja koju često nazivaju utočištem za ravnopravnost polova, a na ovoj listi zauzela je treće mesto.
Sledi Holandija koja je, kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, dugo bila pionir. Politika emancipacije iz 1978. godine osigurala je porodiljsko odsustvo za žene i muškarce, a zdravstvena zaštita, prihodi, mogućnost odlučivanja i učestvovanja u političkom životu isti su za oba pola.
Još jedna skandinavska zemlja koja ženama nudi odlične uslove za život i ravnopravnost je Finska. Za to je prvenstveno zaslužan Zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena iz 1987. godine kojim se za žene i muškarce u svim sferama života garantuju identična prava i sprečava diskriminacija.
Novi Zeland je 1893. godine postao prva zemlja na svetu koja je dozvolila ženama da glasaju na parlamentarnim izborima. Ove godine slave i jubilej, 125 godina prava glasa za žene.
Na desetom mestu je Nemačka, država na čijem je čelu jedna od najmoćnijih žena sveta Angela Merkel što je veliki motiv ženama da se uključe u politiku.
Kurir.rs/Klix.ba Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
