Međutim, Kina u ovom ratu ima na raspolaganju jedno izuzetno moćno i opasno oružje, čiju primenu zasad ne spominje. Reč je o više od bilion dolara američkog državnog duga u njenom vlasništvu. Hoće li ih na kraju upotrebiti protiv SAD-a? Podsetimo, Kina je uzvratila udarac američkom uvođenju carina na kineske proizvode u vrednosti od 50 milijardi dolara, najavivši uvođenje svojih na američke proizvode u istoj vrednosti. Donald Tramp je na to podigao uloge i najavio nove carine na kineski uvoz u vrednosti od 100 milijardi dolara.
Za sada, kineski zvaničnici ne pokazuju nikakvu nameru da uključe svoj ogroman deo američkih obveznica u ovu borbu. Azijska velesila, prema poslednjim podacima iz januara, drži 1,17 biliona dolara vrednosti američkih obveznica, što je u stvari pad u odnosu na 1,2 biliona prošlog avgusta, odnosno 1,3 biliona 2013. Kad bi dala na prodaju i manji deo ovoga, Kina bi mogla da nanese veliku štetu američkim, ali i svetskim finansijama, budući da su američke obveznice na glasu kao izuzetno sigurne i stabilne. Stoga, na svetskim tržištima kapitala služe kao svojevrsni reper prema kome se mere svi ostali proizvodi.
Ipak, analitičari smatraju da Kina ima dobar razlog zašto neće rasprodati američke obveznice. Tako Džefri Gundlač, operativac poznat kao "Kralj obveznica Volstrita", objašnjava da Kina može da koristi obveznice kao sredstvo pritiska, ali samo ako ih zadrži.
"Efikasnije je kao pretnja. Ako prodaju, nemaju više pretnju. To bi samo eskaliralo situaciju i eliminisalo njihovu finansijsku polugu", kaže.
Ipak, cene 10-godišnjih američkih obveznica pale su u sredu, a njihov prihod porastao je 2.81 odsto, što sugeriše da su i investitori nervozni zbog ove mogućnosti. Kad ga je novinar upitao hoće li Kina smanjiti svoje rezerve američkih obveznica kao odmazdu za američke carine, zamenik ministra finansija Žu Guangjao ponovio je da je dugotrajna politika Kine da čuva vrednost svojih rezervi deviza kao odgovoran investitor.
Strane vlade drže ukupno više od četvrtine američkih državnih obveznica. Kina pak drži rezerve deviza od ukupno 3,13 biliona dolara, od čega oko trećinu čine u američkim obveznicima. “Ako bi hteli da povuku nuklearni okidač, ako su odlučili da se reše obveznica, to bi imalo neposredni i privremeni udar na finansijska tržišta u SAD-u. Ali mislim da je to veći udar na održivost onoga što žele da postignu", ocenjuje menadžer Džef Klingelhofer.
Bred Setser, viši saradnik Institutu za međunarodnu ekonomiju, smatra da Kina može da proda obveznice i kupi evropske i japanske obveznice koje imaju manji dohodak. Međutim, to bi verovatno imalo za posledicu jačanje juana u odnosu na dolar, što bi pak oslabilo konkurentnost kineskog izvoza. Prodaja bi mogla da potopi vrednost američkih obveznica koje Kina i dalje zadrži, bez posebne koristi od tog poteza. Umesto toga, Kina bi mogla da obezvredi juan u odnosu na američki dolar, zaključuje Setser, što bi oslabilo Trampove ekonomske reforme koje bi trebalo da povećaju konkurentnost američke industrije. Juan je trenutno dosta jak, blizu svoje najveće vrednosti u poslednje dve i po godine.
Kurir.rs/Index.hr Foto: AP
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) "HARADINAJ JE NEOSUĐENI TERORISTA KOJI BI DA PONOVI ZLOČIN!" Bezbednost Srba na KiM ponovo ugrožena?
