Amerika i savezničke snage Evrope, Britanije i Francuske, ciljale su tri mete, a prošle godine je to bila jedna.
Savezničke snage tvrde da je ovaj napad bio specifičan, usmeren na hemijska postrojenja, kao i da je reč o jednokratnom udaru, koji bi trebalo da bude opomena i kazna Bašaru al Asadu za navodnu upotrebu hemijskog oružja u sirijskom gradu Dumi, ranije ovog meseca.
Ministar odbrane SAD, Džim Matis, je nekoliko dana pre napada upozorio da bi brzi napad, bez previše razmišljanja mogao da eskalira ulaskom Rusije i Irana u još veću konfrontaciju sa SAD.
Navodi se, naime, da je problem to što sve tri sile imaju kopnene snage u Siriji.
Ruska i iranska podrška vladavini predsednika Bašara al Asada samo povećava rizik da bi se mogla dogoditi strateška greška, piše njujorški dnevnik.
Navodi se da ovaj noćašnji napad nije izazvao neke naročite efekte i preveliku štetu Asadovoj ratnoj sposobnosti ili njegovom komandom nad vojskom.
List piše i da je ovaj napad okončan bez većih efekata i neće promeniti mnogo po pitanju rasporeda snaga u Siriji, što je upravo suprotno Trampovim očekivanjima da će ovom intervencijom uspeti da odvrati Asada od eventualnog novog korišćenja hemijskog oružja.
Ministar Matis je posle napada novinarima u Pentagonu potvrdio da je intervencija bila planirana sa najmanjim rizikom od mogućeg ugrožavanja ruskih snaga, kao i da je bio usmeren na uništavanje postrojenja sa navodnim hemijskim oružjem.
Analitičari tvrde da ovako ograničeni napad neće isprovocirati Rusiju i Iran na eventualnu reakciju većih razmena.
Veća pažnja Pentagona bila je fokusirana na mogućnost asimetričnog napada, koji bi bio izveden iz Rusije ili Irana, a za takav napad, Amerika nije bila spremna i teško bi se odbranila, piše "Njujork tajms".
Kurir.rs/Tanjug
Foto: AP
NE PROPUSTITE
