icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

OD SIROMAŠNE DRŽAVICE DO VELIKOG BOGATSTVA: Evo kako je zemlja na ivici Evrope postala ekonomska sila
Foto: Profimedia

RAZVILI SE

OD SIROMAŠNE DRŽAVICE DO VELIKOG BOGATSTVA: Evo kako je zemlja na ivici Evrope postala ekonomska sila

Planeta

Irska se kroz svoju istoriju suočavala s brojnim ekonomskim problemima, iseljavanjem i siromaštvom, ali je u drugoj polovini dvadesetog veka sprovela reforme, kojima je postavila temelje za modernu i dinamičnu ekonomiju i transformisala se iz siromašne poljoprivredne zemlje na ivici Evrope do jedne od najdinamičnijih ekonomija sveta.

U Irskoj je pedesetih godina prošlog veka gotovo polovina stanovnika živela od poljoprivrede, Irska je bila jedno od najsiromašnijih područja Evrope, a glavni izvozni proizvod bili su joj ljudi, koji su u potrazi za boljim životom masovno iseljavali u razvijenije zemlje.

 

Da bi uspela Irska je morala da pobedi sama sebe, odnosno da se reši zabluda da će ekonomiju da zašti i razvije ograničavanjem trgovine, carinama i sprečavanjem stranih ulaganja.

 

Irci su to, ističe, shvatili sredinom 50-ih godina kada su odlučili da krenu u liberalizaciju - ukinuli su ograničenja za strance kao vlasnike kompanija, a izvozno orijentisane kompanije oslobodili poreza.

Sredinom 60-ih godina Irska je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini s Velikom Britanijom, a da je početkom 70-ih ušla u EU, što joj je donelo ogromno tržište od nekoliko stotina miliona ljudi.

 

Tada, napominje, Irska postaje atraktivna velikim stranim kompanijama iz SAD-a, Kanade, Japana, kojima je postala baza za izlazak na evropsko tržište.

 

"Već do kraja 60-ih godina u Irskoj je bilo 350 stranih kompanija, koje su ubrzo postale predvodnice izvoznog sektora. Povoljni poreski tretman, veliko evropsko tržište i radna snaga koja govori engleski od Irske su stvorili idealnu poslovnu destinaciju".

 

Irska ekonomija, pre navedenih reformi, rasla je po prosečnoj stopi od dva odsto, koja se nakon liberalizacije popela na više od četiri odsto, ukazuje portal.

 

Međutim, kako navodi, 70-ih i početkom 80-ih ponovno su se pojavili problemi - vlade su se "malo previše zaigrale s javnom potrošnjom, došlo je do bujanja javnog duga, koji se popeo na 125 odsto BDP-a", te su porezi značajno povećani kako bi se finansirali dugovi.

Porez na dobit se popeo na čak 50 odsto, porez na kapitalnu dobit na 60 odsto, a da ništa bolje nisu prošle ni plate gde se najveća stopa popela na 65 odsto.

 

Ekonomski rast, dodaje, ponovo je usporen, na ispod 2 odsto, a nezaposlenost je porasla na 17 odsto, te je ponovno došlo do masovnog iseljavanja stanovništva.

 

U vrlo teškoj situaciji za Irsku, 1987. godine, premijer je postao Čarls Hogi, navodi hrvatski portal i ističe da je Hogi preuzeo "nezahvalan zadatak" da sprovede ono što na Balkanu zovu "bolni rezovi", kako bi se finansijska kriza stavila pod kontrolu, smanjio javni dug i stvorili temelji za dalji razvoj.

 

Navodi da je u sklopu tih reformi došlo do smanjenja javne potrošnje u skoro svim oblastima, kao i da je ukinuto nekoliko državnih agencija, te je broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za oko 10.000.

Dodaje da je državna potrošsnja u Irskoj u periodu od 1985. do 1990. smanjena za oko 15 odsto, odnosno s oko 55 odsto BDP-a na 40 odsto.

 

"Bolni rezovi stabilizovali su javne finansije i, kako se situacija poboljšavala, krenulo se u smanjenje poreza, pa je tako porez na dobit od 1985. do 2001. pao s 50 na 16 odsto, dok je porez na kapitalnu dobit u istom periodu smanjen sa 60 na 20 posto".

 

Irska se, ističe Index, i kasnije suočavala s krizama, teško je stradala za vreme poslednje globalne finansijske krize 2008. godine, ali su temelji za modernu, dinamičnu ekonomiju postavljeni reformama u drugoj polovini dvadesetog veka, koje su ih transformisale iz siromašne poljoprivredne zemlje na ivici Evrope do jedne od najdinamicnijih ekonomija sveta.

Recept za zaokret neke zemlje nije uvek jednostavan - nepominje hrvatski portal, te navodi da se obično radi o kombinaciji raznih politika i iskorišćavanju prilika, ali da postoje neke zajedničke karakteristike svih uspešnih ekonomija, a to je da imaju povoljno poslovno okruženje, efikasnu administraciju i razumnu poresku politiku koja poslovanje čini isplativim, a porezni obveznici od administracije dobijaju vrednost za novac koji plate.

 

U Irskoj danas posluju brojne multinacionalne kompanije, koje su glavni motor njihovog izvoza.

 

Usluge čine 60 odsto BDP-a, industrija oko 38 odsto, dok nekada dominantna poljoprivreda doprinosi samo jedan odsto.

 

"Rast BDP-a poslednjih godina kreće se oko 5 odsto. Javni dug pao je na 70 procenata BDP-a, a nezaposlenost se kreće oko 6 odsto. Imaju i jedan od najnižih poreza na dobit koji iznosi 12,5 odsto".

 

Kurir.rs/ Index.hr

Foto: Profimedia

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.