Predstavnici više od 70 država dogovorili su u Parizu dalje korake u borbi protiv izvora finansiranja terorističkih organizacija. Tako će recimo, finansiranje putovanja i vrbovanja novih ekstremista biti tretirani kao krivična dela, čak i onda kada nemaju veze sa konkretnim napadima.
Posebnu pažnju treba obratiti na takozvano mikro-finansiranje. U Libanu i Turskoj na primer, postoji mreža od najmanje 320 sakupljača novca koji pare dostavljaju Islamskoj državi.
Postavlja se pitanje međutim, da li su ove mere dovoljne jer su teroristi do sada bili veoma umešni kada je trebalo pribaviti novac.
Posao sa slonovačom
Oduzmite im prihode – zaustavićete trgovinu slonovačom! To je izgledalo kao iskorak u borbi protiv terorizma, kada je 2013. postalo poznato da se somalijska teroristička organizacija Al Šabab uglavnom finansirala ilegalnom trgovinom slonovačom. Zaključak je bio očigledan: zaustavi li se ta trgovina, džihadistički izazov će biti delimično savladan.
Tada je američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton borbu protiv dilera slonovače proglasila sastavnim delom rata protiv terorizma. Tek kasnije je postalo jasno da bi na ovaj način bilo moguće preduzeti mere protiv Al Šababa, ali ne i protiv Al Kaide i Islamske države u Iraku i Siriji gde nema slonova pa to ne igra nikakvu ulogu.
Jedan od najvažnijih principa je da se terorističke organizacije gnijezde u ekonomskim strukturama regiona u kojima operišu. Al Šabab prodaje slonovaču iz istočne Afrike, talibani proizvode i krijumčare opijum, a ID je u Iraku prodavao naftu sve dok je kontrolisao tamošnja naftna polja.
Pukotine u finansijskom sistemu
Do sada su zapadne zemlje pre svega pokušavale da preseku transfer novca. Ali, to nije dalo veliki uspeh, piše stručnjak za terorizam Peter Nojman u eseju za Foreign Affairs. On dodaje da se veza određenih osoba sa terorističkim mrežama ponekad vrlo teško može dokazati. Računi su otvoreni na imena ljudi koji služe samo kao pokriće i najčešće su gotovo beznačajni u hijerarhiji terorističkih grupa. Ti ljudi nisu poznati kao teroristi ni bankama ni vlastima.
Osim toga, kako kaže, banke nisu u mogućnosti da provere svaku pojedinačnu transakciju. Džihadisti su u mnogim arapskim zemljama koristili sistem Havala, koji je tamo popularan i omogućava prenos novca putem pouzdanih posrednika. Džihadisti su morali da koriste pukotine u međunarodnom finansijskom sistemu, rekao je jednom Osama Bin Laden.
„Sistem Havala nije pukotina, to je čitav kanjon“, rekao je nekadašnji šef Al Kaide.
Integrisanje u lokalne ekonomije
Ako neka organizacija kontroliše teritoriju, njeni prihodi se povećavaju, a to je ubedljivo dokazala istorija Islamske države koja je od kraja 2013. kontrolisala sve veće oblasti u Siriji i Iraku. A ako je 2013. godine raspolagala sa nešto manje od 500 miliona dolara, već naredne godine je njen prihod iznosio više od 1,9 milijardi dolara. Tokom te godine, ID je pod svojom vladavinom imala područje na kojem živi šest do osam miliona ljudi. S jedne strane, džihadisti su nesmetano došli u posed imovine banaka, manjina i izbjeglica.
Sa druge strane, bila je u stanju da prikuplja porez, carine i takse, pa i da naplaćuje novčane kazne. Sve ovo, zajedno sa poslovima s naftom i donacijama bogatih simpatizera dovelo je do čudovišnog bogatstva.
Međutim, ono je isto tako brzo splasnulo nakon što su arapske i zapadne sile ponovo zauzele okupirane teritorije i proterale ID. U 2016. godini, nakon kontranapada međunarodnog vojnog saveza, ID je imala „samo“ nešto više od milijarde dolara.
Najbogatija teroristička organizacija
U januaru je magazin Forbs rangirao najbogatije terorističke organizacije. Po njima je najbogatija na svetu šiitski Hezbolah. On u velikoj meri profitira od nuklearnog sporazuma, koji je Iran u leto 2015. sklopio sa svetskim silama.
Ukidanje sankcija omogućilo je novi dotok novca, a to je pak otvorilo put islamskom režimu da se uključi u delove sirijskog rata i naoružava Hezbolah.
Pre samo nekoliko godina ova organizacija je bila u posedu bogatstva od oko 200 miliona, ali ono sada iznosi 1,1 milijardu dolara. Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) uspela je da pokaže da je Hezbolah još od osamdesetih održavao stabilne odnose sa proizvođačima droge i švercerima u Južnoj Americi.
Pripadnici Hezbolaha su takođe aktivni u međunarodnoj trgovini nekretninama, kao i na tržištu polovnih automobila.
Na drugom mestu su Talibani. Oni veliki deo imetka ostvaruju zahvaljujući uzgoju i proizvodnji droge. U međuvremenu, prostor koji kontrolišu i na kojem uzgajaju opijum zauzima veću površinu od područja na kojima se uzgaja koka u Latinskoj Americi. Prihodi od prirodnih resursa i kidnapovanja, kao i donacije njihovih pristalica, dopunjavaju poslovni model.
Proboj u digitalni svet
U avgustu su američke službe širom sveta razotkrile finansijsku mrežu kroz koju je ID organizovala prebacivanje sredstava u SAD. Putem lažnog korisničkog računa na eBayu jedan Amerikanac je uspeo da sakupi skoro 9.000 dolara. Jedan dio tog novca on je utrošio u kupovinu laptopa, telefona i druge opreme za kamuflažu komunikacije sa članovima ID u inostranstvu.
Terorističke organizacije su se odavno upoznale sa mogućnostima digitalne zarade novca.
„Korišćenjem kripto-valuta i Darkneta, došle su u situaciju da razviju kreativne načine zarade“, kaže Džozef Fitsanakisn, stručnjak za bezbednost sa Univerziteta Costal Carolina.
„Oni prodaju nezakonito snimljenu muziku, filmove i video-igre, kao i falsifikovane markirane proizvode poput odeće, elektronske i farmaceutske artikle, falsifikovane ulaznice za sportske događaje i koncerte.“
Kurir.rs / Vijesti.me
Foto: EPA / Ghulamullah Habibi
NE PROPUSTITE
