U malenoj sobi unutar bagdadskog suda, francuska državljanka Đamila Bututao držala je svoju dvogodišnju ćerku i molila za pomoć. Bututaova (29) je osuđena za članstvo u Islamskoj državi. Šapućući na maternjem jeziku u društvu drugih optuženih članica ID, koje su sve, kao i ona, strane državljanke u Iraku, ova francuska državljanka rekla je kako je život postao nepodnošljiv.
"Poludeću ovde", priča Bututaova, omalena žena s naočarima i mrtvim pogledom.
"Čeka me smrtna kazna ili doživotni zatvor. Niko mi ništa ne govori, ni ambasador, ni ljudi u zatvoru", dodaje ona.
Stražari joj se približavaju dok priča. Kao i većina drugih optuženih, izgubila je muža i ostatak dece kada je prošle godine propala Islamska država u Iraku.
"Ne dajte im da mi oduzmu ćerku", moli.
"Ponudiću vam novac ako kontaktirate s mojom porodicom. Molim vas da me izvučete odavde", viče ona.
Posle toga, kratak razgovor je bio gotov i Bututaova je vraćena u ćošak, gde je čekala da je sudija iz susedne sobe pozove. Zvanični predstavnici Francuske nisu bili prisutni, kao ni bilo šta drugo što bi je povezivalo sa bivšim životom u Lilu. Ako bude optužena za priključivanje terorističkoj grupi, čeka je doživotna robija ili smrt vešanjem.
Svih 15 žena kojima se sudilo prošle nedelje su udovice zbog rata koji je isterao ID iz Iraka, pri čemu su poginule desetine hiljada pripadnika te organizacije.
Neke od žena dobrovoljno su se pridružile grupi, pa su putovale same ili sa svojim roditeljima iz Evrope i srednje Azije u ono za što su verovale da je obećana zemlja. Procenjuje se da je više od 40.000 stranaca iz 110 država otputovalo u Irak i Siriju da bi se pridružili džihadističkoj grupi. Pretpostavlja se da su oko 1900 od njih bili francuski, a oko 800 britanski državljani i državljanke.
Bututaova je stigla u Irak 2014. sa svojim suprugom Muhamedom
Naseredinom i dvoje dece. Suprug joj je ubijen u Mosulu 2016., a godinu dana kasnije i sin Abdulah. Zarobili su je kurdski vojnici u severnom Iraku a na kraju je završila u Bagdadu, gde je zgrada suda u centru grada postala centralna tačka post-ideovske ere.
Oko 1.000 žena optuženih da su pripadale ID zarobljeno je u ruševinama iračkih gradova i sada ih drže u Bagdadu kako bi osetile bes društva i vlasti, koji su i dalje duboko potreseni događajima iz prethodne četiri godine, a većina besa usmerena je na strane borce i njihove porodice. Žene prati i 820 malene dece, a mnoge su trudne.
Sudski procesi deluju ubrzano, a upravo takvo je bilo i 10-minutno saslušanje na bagdadskom centralnom krivičnom sudu koji je na brzinu rešio slučajeve optuženih stranih državljanki, osudivši više od 40 žena na smrt, a desetine drugih na doživotnu robiju.
Strane državljanke, često trudne, procesuirane su beskompromisnom brzinom, inače jako retkom u iračkom pravosudnom sistemu. U čišćenju ostataka ID, sudovi su preuzeli ulogu zatvaranja ove epizode. Dok Iračani pokušavaju da krenu u novi život posle krvavog rata, ostaje osećaj besa i ogorčenosti prema džihadistima, čije je divljanje ostavilo traga na psihu naroda, koji se još nije ni oporavio od sankcija, američke nvazije i građanskog rata.
Francuska i druge evropske države i dalje se neprijateljski odnose prema svojim državljanima koji su završili na iračkim sudovima i insistiraju da treba da se suoče sa lokalnom pravdom. Francuska vlada je pokazala nešto obzira prema deci koja su ostala siročad u borbama, ali ne i prema odraslim osobama koje su same odlučile da se priključe grupi. Ranije ove godine ministarka odbrane Flores Parli rekla je da će oni koji se vrate u Francusku "morati da odgovaraju za svoja dela". Francuski zvanični predstavnici rekli su svojim sunarodnicima u Iraku da oni koji nisu uspeli da pobegnu ne mogu da očekuju nikakvu pomoć.
Sada, kada je ID skoro potpuno izbačen iz Iraka, malo se govori o pomirenju. Mustafa Rašid, prodavac automobila u istočnom Bagdadu, nema dobro mišljenje o stranim zarobljenicima:
"Prokleti bili", kaže. "Ne zaslužuju milost. Ni žene", dodaje.
Samo dan ranije na istom sudu Iračanka je oslobođena od svih optužbi posle uspeha u dokazivanju da ju je brat naterao da se pridruži ID. Dok su neke Iračanke i veliki broj Iračana osuđeni na smrt zbog učestvovanja u terorističkom divljanju, samo je mali broj stranih državljanki doživeo bilo kakvu milost.
"U umovima Iračana, sudova i vlade, sama činjenica da ste stranac koji je odlučio da živi na ID teritoriji ukazuje na nivo krivice i povećanu odgovornost", kaže Belkis Vajl, predstavnica Hjuman Rajts Voča za Irak. "Sa Iračankama nije isto, njima konkretni dokazi mogu da umanje kazne. Ako kupite kartu, pređete granicu i sami donesete odluku, znatno više ste izloženi", ističe ona.
Sudnica u Bagdadu bila je prepuna muškaraca, koji su ubačeni u kavez na sredini prostorije. Njih 12 osuđeno je na smrt vešanjem, a zatim odvedeno nazad u ćelije. Posle njih red je bio na Zahru Abdel Vahab al Kaju. Tek je napunila 17 i potiče iz Tadžikistana. U rukama drži bebu, kojoj je takođe stavila hidžab, i deluje dezorijentisano.
"Dovedena sam u Siriju pre nekih pet godina zajedno sa mamom i tatom", kaže devojka. "Udali su me za Turčina. Bio mi je dobar. Ovo je njegovo dete. Nastanili smo se u Iraku. Otac i muž su mi poginuli. Sada sam zarobljena s majkom i ćerkom. Želim da se vratim kući, iako moja zemlja nije dobra. Kod kuće nisam nosila hidžab. Id je dobra, naučila me je kako da se pokrijem", rekla je.
Iz Hjuman Rajts Voča kažu da, uprkos zahtevima tokom prethodne dve godine, nema znakova da advokati kreću da se aktiviraju, ili da sudije traže konkretnije dokaze za optužnice. Pravda umesto toga znatno zavisi od instinkta, rekao je jedan od pravosudnih zvaničnika tokom parnice.
"Radim ovde već 10 godina i dovoljno je da ih pogledam u oči da znam ko je kriv, a ko nije."
Stražari koji dovode žene na sud iz obližnjeg zatvora kažu da se većina ne pokaje. "Zarobljenica iz ID mi je jednom zatražila da joj donesem nešto što nisam mogao, pa me je nazvala nevernikom", kaže stražar.
Šta učiniti sa decom, mnogo je teže pitanje za iračke vlasti. Neka su mirno jela jabuku dok su im majke čekale da budu proglašene krivim za terorizam. Drugu su žene pokušavale da smire.
"Odrašće i biće kao njihove majke", kaže jedan od stražara. "Ne, greh je reći tako nešto", ističe drugi. "Sva deca su nevina", dodaje. "Možda", stiže odgovor. "Ali hajde da završimo brzo sa ovim, ima ih još puno", zaključuje prvi stražar.
Kurir.rs/Gardijan
Foto: Printscreen/Youtube
NE PROPUSTITE
