Kako piše Njujork Tajms, otada nije bilo nekakvih posebnih naznaka da Iran ima projektile koji bi mogli da pogađaju ciljeve van Bliskog istoka, a njihove vođe su naglašavale da im to nije ni plan. Možete onda da zamislite iznenađenje kad je tim kalifornijskih istraživača, slučajno pregledajući dokumentarac o jednom od ubijenih naučnika, nabasao na iznenađujuće otkriće.
Naišli su na pravi trag koji ih je na kraju odveo do nove tajne istraživačke lokacije, skrivene duboko u iranskoj pustinji.
Pomenuti naučnik, general Hasan Tehrani Moghadam, nadgledao je gradnju istraživačkog centra četrdesetak kilometara od grada Šarud nedugo pre svoje smrti. Sama lokacija, barem se tako pretpostavljalo, korišćena je jednom za testiranje projektila 2013. godine i otad je bila zapuštena, ali ne nužno i napuštena.
Oni su pregledali godine i godine arhivskih satelitskih snimak i primetili da su postupno građene nove zgrade i to u poprilično upečatljivoj nijasni plave boje. Samo po sebi to ne znači gotovo ništa, ali general Moghadam je naredio da se zgrade u kojima je poginuo boje istom tom bojom. Upravo zbog toga su odlučili da još bolje pogledaju što se događa. Na satelitskim snimcima su otkrili tragove karakteristične za raketne testove.
Naime, veliki deo istraživanja i izgradnje rakete je moguće sakriti u podzemnim bunkerima ili običnim zgradama, ali testiranje raketnih motora se mora raditi na površini. Nakon paljenja motora ostaju duboki tragovi koje je teško sakriti ili zamesti. Tragovi nastali prošle godine sugerišu da su Iranci testirali rakete za rakete interkontinentalnog dometa, a imaju spremne instalacije za još veće rakete.
Potencijalni domet takvih raketa omogućio bi Teheranu gađanje ciljeva čak i u SAD. "Nabasali smo na program koji je puno bliži završetku nego što smo probitno procenili", kaže Džegri Luis, vođa istraživačkog tima.
Naravno, ključno je pitanje šta Iranci grade. Postoji mogućnost da je reč o projektu lansiranja satelita u orbitu, postoji mogućnost da je reč samo o testnim verzijama postojećeg programa raketa srednjeg dometa. Sam Luis kaže da, sudeći prema dostupnim informacijama, Iranci grade svoj svemirski program. Uveren je da trenutne instalacije ne mogu da proizvedu više od 3-4 rakete godišnje što je dovoljno za svemirski program, ali ni približno dovoljno za gradnju većeg arsenala oružja.
Druga teorije kažu da su Iranci samo na oprezu da se ne nađu nespremni i suočeni s neprijateljskom vojskom na granicama. "Iranci se namerno kontrolišu iz političkih razloga. Ako ih pošaljemo dovraga, neće nam se svideti što oni imaju da kažu", dodao je Luis. Ipak, svi napominju da, čak i ako Iranci razvijaju svoj raketni program, to ne krši onaj famozni nuklearni sporazum jednostavno zato što smeju da testiraju rakete dometa do 2.000 kilometara.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
