Njegovo detinjstvo naglo je prekinula misteriozna bolest - jedan dan je došao kući iz škole sa bolom u grlu, ali njegova majka nije obraćala pažnju na to, misleći da će proći uz malo meda i čaja.
Međutim, njegovo stanje brzo se pogoršalo i više nije bio u stanju da hoda ili stoji, niti da govori. Lekari su pretpostavili da je bio bolestan od kriptokoknog meningitisa, ali pre nego što su mogli bilo šta da učine, dečak je pao u komu.
U ranom periodu kome Martin nije znao ništa, bio je u dubokoj komi. Njegova porodica je organizovala posebnu brigu o njemu - od kupanja, ishrane uz pomoć cevi, okretanja... Ali se u 16. godini Martin iznenada probudio i postao svestan svega što se dešava oko njega. Međutim, još nije mogao da se pomeri, komunicira sa porodicom ili ih na bilo koji način jasno obavesti da je svestan onoga što se oko njega dešava.
Posle 12 godina kome, on se probudio. Iako nepokretan i bez moći govora, on danas drži predavanja i motivacione govore tokom kojih priča o tome kako se oseća čovek koji ne može da govori i da se kreće. Sam Martin otkrio je svoju neobičnu priču.
"Mrzeo sam centar za negu, bili je to strašno za mene. Ja sam bio kao duh, a nema šta mi nisu radili, vukli su me za kosu, udarali me metalnom kašikom po zubima da bi jeo. Često su mi davali vreo čaj, šamarali su me, ponašali su se kao da nisu ljudi", rekao je Martin.
Osim toga, požalio se čak i na seksualno zlostavljanje tokom kog bi ga jedna službenica u domu opkoračila, na njegovom telu simulirala seks, dirala ga po genitalijama...
"Oni bi me postavili pred TV koji bi celo popodne radio. Svaki dan je program bio isti, dinosaurus Barni. Bože, koliko sam mrzio tu emisiju", priseća se.
Od svega što je doživeo u svom telu zatočenom u komi, kao najbolniji trenutak navodi ono što je izgovorila njegova majka. Naime, ona je u jednom trenutku stajala kraj njega, brišući ga krpom i posmatrajući njegovo beživotno telo, pa naglas izgovorila: "Nadam se da ćeš umreti".
Martin je to čuo i urezalo mu se u pamćenje. Iako ga je to tada užasno rastužilo, danas je potpuno razume.
"Najgore mi je bilo što nisam mogao da je zagrlim, kažem joj da lepo brine o meni i da sam joj zahvalan", u suzama je rekao Martin.
Osim što drži motivacione govore, on se danas bavi i sportom, učestvuje na atletskim trkama za ljude sa invaliditetom, dajući tako pozitivan primer svim ljudim u sličnoj situaciji, koji možda polako i gube volju za životom.
Kurir.rs/Ted.com
Foto: Instagram/martinpistorius
NE PROPUSTITE
