Američki ministar odbrane Džejms Matis pokušaće da pridobije široku podršku u Briselu za taj plan u četvrtak, kada će se sastati ministri odbrane zemalja članica NATO.
Kako su četvorica zvaničnika SAD i NATO kazali za Rojters, time će on "pripremiti teren" da bi na samitu u julu dobio odobrenje od lidera u Alijansi.
Ovaj plan zahteva da NATO ima 30 kopnenih bataljona, 30 borbenih vazdušnih eskadrila i 30 mornaričkih brodova kao što su razarači, spremnih da se u roku od 30 dana rasporede od kako bude izdato takvo naređenje, uprkos tome što taj predlog ne govori o konkretnom broju trupa ili poslednjem roku za uspostaljanje strategije.
Veličina bataljona širom NATO-a varira od 600 do 1.000 vojnika.
Ovo predstavlja izazov za vlade evropskih država koje je američki predsednik Donald Tramp ismejao zbog smanjenja vojnih troškova nakon Hladnog rata, a kako bi se razrešio dugogodišnji problem sa avionima i helikopterima kojima nedostaju delovi.
"Imamo suparnika (Rusiju) koji može brzo da se kreće preko Baltika i Poljske u kopnenom napadu", kazao je neimenovani visoki diplomata NATO saveza koji je upućen u planove SAD.
"Nemamo taj luksuz da se mobilišemo mesecima", dodao je on navodeći da je ideja SAD poznata kao "30-30-30-30".
Drugi američki zvaničnik, kazao je da je inicijativa prvobitno imala za cilj suprotstavljanje Rusiji i da se ona usaglašavala sa Pentagonovom Strategijom odbrane iz 2018, koja optužuje Moskvu da pokušava da "uguši Organizaciju Severnoatlantskog sporazuma".
Kako su zvaničnici Zapada kazali, na prošlogodišnjim "Ratnim igrama" Rusije učestvovalo je 100.000 jedinica i to je takođe izazvalo zabrinutost da bi moglo da dođe do slučajnih sukoba izazvanim takvim vežbama ili bilo kakvim prepadima u baltičkim regionima u kojima se govori ruski jezik.
Kurir.rs / Tanjug
Foto: AP / Mindaugas Kulbis
NE PROPUSTITE
