Teme ovogodišnjeg sastanka su populizam u Evropi, izazovi nejednakosti, buducnost rada, veštačka inteligencija, Rusija, liderstvo SAD, Saudijska Arabija i Iran, svet post-istine.
Sastanci Bilderberg grupe održavaju se jednom godišnje od 1954. godine sa ciljem negovanja odnosa između Evrope i Severne Amerike.
Svake godine se na stastanku okupi između 120 i 140 političkih lidera, eksperata iz oblasti finansija, predstavnike akademske zajednice i medija.
Oko dve trećine učesnika dolazi iz Evrope, a ostatak iz Severne Amerike.
Kako je nastala Bilderberg grupa?
U maju 1954. godine, "grupa ljudi dobre volje" iz 12 zemalja Evrope i SAD, sastala se po prvi put u hotelu Bilderberg, kako bi razmenila poglede na transatlantske odnose.
Prva takozvana Bilderberg konferencija održana je u holandskom gradiću Osterbiku. Od 29. do 31. maja 1954, u hotelu Bilderberg po kojem je grupa dobila ime, okupile su se 82 uticajne osobe iz sveta diplomatije, politike i biznisa, kako bi razgovarali o produbljivanju odnosa Zapadne Evrope i SAD. Cilj je bio pronalaženje zajedničkog pristupa rešavanju glavnih problema i “nesporazuma” pred evroatlantskom zajednicom. Ono čime je konferencija, međutim, rezultirala, jeste process ujedinjenja zapadne Evrope u Evropsku uniju i pozicioniranje NATO kao glavnog odbrambenog mehanizma Evrope i SAD.
Osnivačku Bilderberg konferenciju inicirali su i organizovali holandski princ Bernard od Lipe Bisterfelda, ličnost poznata po privatnim i finansijskim skandalima, i poljski političar Jozef Hijeronimus Retinger, jedan od osnivača “Evropskog pokreta”. Njih dvojica, kao predsednik i generalni sekretar, definisali su agendu koja je bila usresređena na pet gorećih pitanja: “1. Odnos prema komunizmu i sovjetskoj Rusiji; 2. Ujedinjenje Evrope; 3. Evropska odbrambena zajednica (EDC) i evropska odbrana; 4. Problemi prekomorskih teritorija; 5. Ekonomski problemi”.
Kurir.rs
Foto: Profimedia i Beta
