Na početku dvodnevnog sastanka ministri su predstavili novi plan za jačanje prisustva NATO u Evropi u slučaju krize, koji podrazumeva razmeštanje 30 bataljona, 30 eskadrila i 30 ratnih brodova u roku od 30 dana.
Ministri su potvrdili i razmeštanje više od 1.200 pripadnika u dva nova komandna centra - u američkom gradu Norfolku za prostor Atlantskog okeana i u nemačkom gradu Ulmu za eventualni konflikt na evropskom kontinentu.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je novinarima da su ministri odbrane danas doneli odluke "o daljim koracima za jačanje zajedničke bezbednosti, odbrane i odvraćanja pretnji iz bilo kog pravca".
Dodao je da će dva nova komandna centra "obezbediti da NATO ima prave snage na pravom mestu u pravo vreme".
Stoltenberg je naveo da SAD ulažu u evropsku odbranu više nego ikad, uprkos transatlantskim razlikama.
"Mnogi ministri su istakli značaj jedinstva NATO i da moramo da ostanemo ujedinjeni, naročito kada vidimo da Rusija pokušava da nas podeli", kazao je Stoltenberg.
Odnosi NATO i Rusije na najnižem su nivou od kraja Hladnog rata, a članice Alijanse za to krive Rusiju, koju optužuju za destabilizaciju Ukrajine i nelegalno pripajanje ukrajinskog poluostrva Krim.
Takođe, Stoltenberg je danas "kao korak u dobrom smeru" pozdravio planove Nemačke da za 80 odsto poveća izdatke za odbranu u narednoj deceniji.
Uprkos tome, Nemačka će i dalje ostati daleko ispod izdvajanja dva odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu, koliko NATO traži od članica.
Obavezu od dva odsto izdataka za odbranu u 2017. godini ispunile su samo SAD, Velika Britanija, Grčka i Estonija, dok ove godine to treba da ispune Rumunija, Poljska, Litvanija i Letonija, naveo je Stoltenberg.
Sastanak ministara odbrane NATO održava se pet sedmica uoči samita lidera zemalja Alijanse na koji će doći i predsednik SAD Donald Tramp.
Kurir.rs/Beta Foto: AP/Ilustracija
NE PROPUSTITE
