Ovo je lista od 10 istorijskih događaja u odnosima Sjedinjenih Država i Severne Koreje.
1. KOREJSKI RAT
Dve zemlje su se borile na suprotnim stranama tog trogodišnjeg rata početkom 1950-ih godina, u kojem su poginuli milioni ljudi, uključujući 36.000 američkih vojnika. Rat je počeo juna 1950. godine, kada je severnokorejska vojska u iznenadnom napadu prešla granicu na 38. paraleli. Slaba južnokorejska vojska u početku je gotovo bila poražena, a zatim su snage UN na čelu sa američkim potisnule napadače duboko u Severnu Koreju. Kineska vojska je potom intervenisala, odbacujući snage UN. Borbe su završene primirjem jula 1953. godine. Korejsko poluostrvo je i danas tehnički u ratnoj situaciji jer to primirje nije zamenjeno mirovnim sporazumom. Sjedinjene Države i dalje drže 28.500 vojnika u Južnoj Koreji.
2. ZAROBLJAVANJE ŠPIJUNSKOG BRODA
Januara 1968. čamci severnokorejske mornarice su napali i zarobili američki vojni brod "Pueblo". Jedan američki mornar je poginuo, a 82 su zarobljena. Severna Koreja ih je držala 11 meseci, gde su ih tukli i saslušavali. Pustili su ih pošto je glavni pregovarač SAD potpisao izjavu u kojoj se potvrđuje da je brod ilegalno ušao u teritorijalne vode severa. Severna Koreja je u Pjongjangu izložila "Pueblo" - jedini brod američke mornarice koji je zarobila neka strana zemlja.
3. UBISTVO SEKIRAMA
U leto 1976. dvojicu američka vojnika su sekirama ubili vojnici Severne Koreje tokom sukoba zbog pokušaja Amerikanaca da orežu jednu topolu u Demilitarizovanoj zoni između dve Koreje. SAD su odgovorile slanjem aviona-bombardera B-52 nad Demilitarizovanu zonu, da bi zastrašile Severnu Koreju. Kriza se smirila kada je lider Severne Koreje Kim Il-sung - pokojni deda sadašnjeg vođe Kima Džong-una, izrazio žaljenje zbog ubistva američkih vojnika.
4. KARTER U POSETI SEVERU
Juna 1994. tada već bivši predsednik SAD Džimi Karter je ušao u Severnu Koreju preko Demilitarizovane zone i imao dva sastanka s Kim Il-sungom u pokušaju da reši tek nastalu nuklearnu konfrontaciju. Po povratku na jug, Kater je preneo ponudu Kim Il-sunga za međukorejski samit, što je prihvatio južnokorejski predsednik Kim Jung-sam. Međutim, pošto je Kim Il-sung ubrzo umro, jula 1994. godine, prvi Korejski samit nije održan. Njegov sin Kim Džong-il je nasledio vlast i priredio prvi Korejski samit 2000. godine, s tadašnjim predsednikom Južne Koreje Kim Dae-džungom.
5. DOGOVORENI OKVIR
U oktobru 1994. Sjedinjene Države su potpisale važan sporazum o nuklearnom razoružavanju sa Severnom Korejom, čime je okončano nekoliko meseci ratnih strahovanja izazvanih pretnjom Severa da će se povući iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i pretvoriti svoje zalihe nuklearnog goriva u bombe. Po paktu nazvanom "Dogovoreni okvir", Sever je "zamrznuo" svoje nuklearne aktivnosti i složio se da demontira svoje nuklearne objekte u zamenu za izgradnju dva nuklearna reaktora za proizvodnju električne energije, i za snabdevanje naftom. Dogovor je propao 2002. godine, kada su američki zvaničnici optužili Severnu Koreju da tajno sprovodi nuklearni program koristeći obogaćeni uranijum.
6. VICEMARŠAL POSETIO SAD
U oktobru 2000. godine, glavni saradnik Kima Džong-ila, vicemaršal Čo Miong-rok, doputovao je u Sjedinjene Države kao najviši severnokorejski zvaničnik koji je posetio ratnog neprijatelja od kraja Korejskog rata. Čo se sastao s tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i uručio mu Kimovo lično pismo. Do te posete je došlo dok su dve zemlje pokušavale da poprave odnose pošto je počelo popuštanje posle prvog međukorejskog samita te godine.
7. OLBRAJT NA SEVERU
Nekoliko nedelja posle Čoovog putovanja, američka državna sekretarka Madlen Olbrajt je došla u uzvratnu posetu Pjongjangu kako bi pokušala da organizuje posetu Klintona Severnoj Koreji. Sastala se s Kim Džong-ilom i zajedno su gledali spektakularnu masovnu priredbu "Arirang". Pomirljivo raspoloženje dve zemlje dramatično se promenilo kada je predsednik Džordž Buš od stupanja na dužnost januara 2001. godine zaoštrio politiku prema severu. Klinton je na kraju posetio Severnu Koreju kao bivši predsednik 2009. godine, da bi izdejstvovao oslobađanje dva pritvorena američka novinara.
8. PREGOVORI ŠEST ZEMALJA
Sjedinjene Države su se vratile pregovorima sa Severnom Korejom 2003. godine, tada u okviru šestostranih pregovora u kojima su učestvovale i Južna Koreja, Kina, Rusija i Japan. Tokom pregovora koji su trajali do 2008. godine, Severna Koreja je ponovo zaustavila nuklearne aktivnosti i onesposobila neke ključne delove svog glavnog nuklearnog kompleksa, u zamenu za bezbednost, ekonomsku i energetsku korist. Pregovori su, međutim, propali usred rasprave o tome kako potvrditi korake Severne Koreje u razoružavanju. Severna Koreja se zvanično povukla s pregovora 2009. godine u znak protesta zbog međunarodne osude njenog inače zabranjenog lansiranja rakete dugog dometa.
9. SVE VIŠE PROBA
Pošto je preuzeo vlast posle smrti svog oca Kima Džonga-ila krajem 2011. godine, Kim Džong-un je počeo neobično veliki broj proba oružja, kao deo njegovog objavljenog cilja o izgradnji nuklearnih raketa sposobnih za dostizanje kopna SAD. Posebno 2017. godine, strahovanje od rata na Korejskom poluostrvu se dramatično povećalo pošto je Severna Koreja izvela šestu i najmoćniju nuklearnu probu i probno ispalila tri interkontinentalne balističke rakete. Kim i Tramp su razmenili grube lične uvrede i ratne pretnje da će jedna zemlja napasti drugu.
10. PONOVNO POPUŠTANJE
Kim je promenio taktiku ove, 2018. godine, poslavši delegaciju na Zimske Olimpijske igre na jugu i sastavši se s predsednikom Južne Koreje Munom Džae-inom. Kim je ponudio da pregovara o svom nuklearnom programu ako mu Sjedinjene Države garantuju bezbednost. Iako postoji jaka sumnja da li će Kim u potpunosti odustati od svojih nuklearnih projektila, Tramp je na kraju pristao da se sastane s njim. Kimov glavni saradnik, bivši šef obaveštajne službe Kim Jong-čol doputovao je u Sjedinjene Države s ličnim pismom Trampu, pošto je američki državni sekretar Majk Pompeo otišao u Pjongjang i dvaput razgovarao s liderom Severne Koreje.
Kurir.rs/Beta
Foto: AP
NE PROPUSTITE
