icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

OBRAČUN VOJNIH DIVOVA: Prvi ulažu milijarde, drugi imaju brdo vojnika, i ovako bi izgledao njihov SUKOB na VODI, ZEMLJI i u VAZDUHU! (VIDEO)
Foto: Profimedia

analiza

OBRAČUN VOJNIH DIVOVA: Prvi ulažu milijarde, drugi imaju brdo vojnika, i ovako bi izgledao njihov SUKOB na VODI, ZEMLJI i u VAZDUHU! (VIDEO)

Planeta

Kina danas ima najveću armiju na svetu sa više od dva miliona aktivnih vojnika, dok SAD izdvajaju ubedljivo najviše novca, oko 700 milijardi dolara godišnje.

Snage Kine zasnivaju se na zastarelim strukturama prošlog veka, sa masovnom vojskom niskog kvaliteta, što je predsednik Si Đingping nameren da promeni. Armija raspolaže sa 8.000 tenkova, ali 3.000 potiče od tehnologija iz 1950-ih godina.

 

Zemlja i vazduh

 

Slična je situacija i u vazduhoplovstvu. Od oko 1.700 letelica, oko trećinu čine zastareli J-7 lovci, dok je samo četvrtina modernizovanih J-10 i J-11s, u rangu američkih F-15 i F-16 pa i nekih naprednih stelt aviona.

 

U suprotnom taboru SAD raspolažu sa 2.000 borbenih letelica četvrte generacije, i sve više uvodi avione pete generacije sa stelt tehnologijom.

Ogromni budžet održava pristup ratovanju zasnovan na tehnologiji, a sve se više radi na uvođenju dronova kako se u misije ne bi slali ljudi, jer svaka pogibija može da izazove političku oluju u SAD. Pentagon zato sve više daje na preciznost sa malim brojem sistema.

 

 

Kina takođe kreće ovim putem, i navodno je već radi na izradi dronova i naprednog povezivanja, mnogo više nego Rusija ili neka od evropskih zemalja, piše Nešnel interest.

 

Operativno, SAD i Kina imaju vrlo različite potrebe. Amerika je izolovana okeanima i zavisi od masivne mreže prekomorskih baza na šest kontinenata. To zahteva ogromne svetske logističke mogućnosti, stotine transportnih aviona, tankera, amfibijskog transporta. Akcije po Aziji tako zavise od baza u Japanu, Južnoj Koreji, Singapuru i Filipinima, od nedavno i Indije.

 

Kina tek počinje sa postavljanjem takve mreže, i stacionirana je u natrpanom okruženju sa potencijalnim konkurentima, poput Indije i Japana. Ipak, projekti poput "Puta svile" i "Šangajska kooperativna organizacija" mogli bi da osiguraju jače veze.

 

 

Kina takođe širi mogućnosti posebno u Africi, gde je pridobila mnoge vlade ne mešajući se u pitanja ljudskih prava i korupcije. Kineske trupe su već u Maliju, a od nedavno i u bazi u Džibutiju, samo nekoliko kilometara od američke.

Ipak, vojska SAD ima daleko više iskustva u operacijama po svetu. Jedini rat kineska armije osetila je u Vijetnamu 1979. godine.

 

Nuklearna doktrina

 

SAD imaju 20 puta više nuklearnih glava od Kine. To omogućava agresivan pristup Vašingtona, koji smatra da SAD imaju pravo da prve pokrenu nuklearni napad. S druge strane kineska dokrina ističe da će svoje bombe upotrebiti samo ako je napadnuta nuklearnim oružjem.

 

Amerika takođe ima masivan arsenal nuklearne trijade, sačinjene od podmornica, ali i bombardere i lansere iz silosa na zemlji. Kina ima samo rakete i nekoliko raketnih podmornica. Manji arsenal omogućava joj samo da zada kontra-udarac.

Voda

 

Na moru vlada najveća trka. Američki brodovi redovno operišu blizu kineskih boda, zbog čega Kina vodi računa o izbacivanju američkihe flote na pučinu. Zbog toga je izgradila veštačka ostrva na kojim je rasporedila i vojnu tehniku.

SAD nastavljaju da gomilaju razarače i kruzere nedaleko od Kine, ima lanac baza u Japanu, Južnoj Koreji, Filipinima i Singapuru, kao i ostrva Guam i Havaji.

 

S druge strane Kina je napravila arsenal raketa koje se ipaljuju sa zemlje, avione i pomorske dodatke u toj meri da bi verovatno dobila bitku za sporne vode.

 

Kurir.rs/Nešenel Interest

Foto: Profimedia

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...