Severna Koreja je nakon pritiska od strane Japana godinama kasnije priznala svoj zločin ali su tvrdili kako se Jokota, tada 29-godišnja žena, 1994. godine ubila. Kada su 2002. poslali njene ostatke u Japan DNK test je, u gotovo filmskom raspletu, pokazao kako nije reč o Megumi. Njeni roditelji i dalje insistiraju da je Megumi negdj živa u Severnoj Koreji iako je njen suprug, i sam oteti Južnokoreanac, dao intervju u kom je rekao kako se njegova supruga ubila.
Megumini roditelji i brat tvrde da je to rekao samo radi pritiska režima pa i dalje vode kampanju da se pronađe i vrati Megumi. Sa njenom porodicom svojevremeno su se sastali sreo Džordž Buš Mlađi, Barak Obama pa i Donald Tramp. Tramp se, pre susreta sa severnokorejskim vođom Kim Džong Un-om, sreo i s Meguminim roditeljima i premijerom Japana Šinzo Abeom. Rekao je da će sa Kimom sasvim sigurno razgovarati o tome da se rasvetli slučaj nestanka ne samo Megumi Jokote već i niza drugih građana Japana koji su oteti tokom godina.
U periodu od 1977. do 1983. godine, kako piše NBC njuz, više je Japanaca koji su živeli u priobalnim regijama nestalo pod neobičnim uslovima. Godinama su zemljom kružile glasine da su iz oteli špijuni po naredbama iz Pjongjanga.
Godine 2002. tadašnji lider Kim Džong-Il je, tokom pregovora s Japanom, priznao da je režim oteo 13 japanskih građana. Japan pak i dalje tvrdi kako je oteto barem 17 ljudi, a u još 883 slučaja ne može se isključiti upletenost Severne Koreje. Kim Džong-Il, kažu istoričari, nije rekao kako je otmice za vladavine njegova oca Kim Il-sunga organizovao režim, već radikalna frakcija unutar države. Više od 3.800 građana Južne Koreje oteto je od 1957. godine, a upravo se za takvog udala i Megumi. Mnoge žrtve su do danas odavno preminule, dok neki žive kao građani režima.
"Neki od zločina režima su istrebljenje, ubistva, porobljavanje, mučenje, zatvaranje, silovanje, nasilni pobačaji, drugo seksualno nasilje, progon radi političkih i verskih uverenja, rase ili pola, nasilno preseljenje populacije, nestajanje osoba i izgladnjivanje zatvorenika", navodi komisija UN u svom nedavnom izveštaju o Severnoj Koreji.
Zašto bi Koreja otimala "obične" građane Japana? Zato jer su im oni trebali pomoći u tome da špijune režima istreniraju kako bi što više ličili na Japance, i bez problema živeli u Japanu. "Kada dođu da špijuniraju u Japan, moraju biti neprimetni i potpuno upoznati sa svime, jezikom, dijalektom, kulturom, običajima, pop-kulturom, svime", kaže analitičar Džohn Park za NBC.
Korejsku špijunku koja je 1987. godine postavila bombu u putnički avion, i ubila 115 ljudi, trenirala je Jaeko Taguči, Japanka koja je oteta 1978. godine. Nakon što je 2002. Severna Koreja priznala otmicu 13-oro građana mesec su dana kasnije pet osoba dozvolili da se vrate u Japan gde su napokon videli svoje porodice prvi put nakon dve decenije ili više. Iako su imali pravo da se vrate u Severnu Koreju, svih petoro je odlučilo da ostane u Japanu.
Koreja je predala i ostatke osmoro ljudi za koje su tvrdili da su umrli, među njima i Megumi Jokota, ali DNK testovi su pokazali ne samo da se Megumini ostaci ne poklapaju sa DNK, nego ničiji.
Nakon što je Japan 1965. normalizirao odnose sa Južnom Korejom platio im je reparacije u milionima dolara. Severna Koreja će, verojatno, tražiti isti tip tretmana, dok će Japan zauzvrat odbiti da normalizuje odnose i sedne za sto dok se ne razjasni sudbina njihovih otetih građana.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
