Međutim po ko zna koji put opokazalo se da je u stvarnosti priroda luđa i od najbujnije mašte. Naučnici su upravo ovim teleskopom dokazali da misteriozni snopovi radiotalasa koji dolaze do Zemlje preko ogromnih prostranstava naše galaksije potiču od dijamanata koji kruže oko udaljenih tek rođenih zvezda. Dvadeset godina astronomi i astrofizičari nisu mogli da objasne zašto u određenim frekvencijama nevidljivog spektra nebo u nekim područjima izgleda mnogo svetlije od okolnih područja.
A onda su se udružili Grin Banks i australijski Teleskop Kompakt erej u Novom Južnom Valesu. Otkrili su da mikrotalasi iz izvora udaljenog oko 500 svetlosnih godina od nas potiču iz oblaka koji rotiraju oko zvezda, i to takvog sastava da se u njima nalaze ogromne količina dijamantskih kristalčića.
Kristali rotiraju oko svoje ose desetinama milijardi puta svake sekunde, što odgovara frekvenciji mikrotalasa. Veličina tih mikrodijamanata nije tolika da bi njima mogli da ukrasite prsten, ogrlicu ili dijademu, reč je o redu veličine milionitog dela milimetra. Ovakve anomalije s mikrotalasima prvi put je 1996. otkrio NASA satelit COBE koji je ljudima koji su pomoću njega istraživali svemir u nevidljivom delu spektra doneo i pojedine Nobelove nagrade.
Poreklo mikrotalasa godinama se objašnjavalo kao svemirska prašina sačinjena od policikličkih ugljovodonika. Međutim ova teorija je uzdrmana kad se otkrilo da mikrotalasi do Zemlje ne stižu baš uvek iz takvih oblaka prašine. Tada je astronom Džejn Grejvs svojim posmatranjima 14 vrlo masivnih mladih zvezda uhvatila trenutak stvaranja planeta u zvezdanim sistemima koji su se tek formirali.
Ona je tada uočila da iz oblaka oko jedne od tih zvezda do nas dopire izraziti skok mikrotalasa u uskom području. Pošto se pokazalo da postoje tri praktično identična slučaja, to je bilo zvono na uzbunu.
Bila je reč o zvezdama V892 Tau u sazvežđu Bika, HD 97048 i MWC 297 u sazvežđima Kameleon i Zmija. Oblaci oko tih zvezda zrače, ispostavilo se, na frekvencijama od između 20 i 50 Ghz, a kristali dijamanata za koje se ispostavilo da su izvor, dimenzija su između 0,75 i 1,1 milionitih delova milimetra.
Postojanje takvih kristala u svemiru astronomi su dokazali u aprilu otkrićem ostataka meteorita koji je pre desetak godina eksplodirao iznad pustinje u Sudanu. Kristale su pronašli u ostacima meteorita koje su pronašli. Uprkos sitnim dimenzijama, astronomi procenjuju da bi svi ti nanodijamanti koji kruže oko svake pojedine zvezde, kad bi se prikupili na jednom mestu, bili mase otprilike našeg Merkura, odnosno stotine milijardi milijarda tona.
Kurir.rs/Express.hr
Foto printscreen YT
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Džinovska misteriozna morska neman pronađena na obalama Indonezije!
