Naime, u kanadskom listu National Post osvanuo je članak pod naslovom "Koliko brzo Kanada može napraviti atomsku bombu". Autor Tristin Hoper navodi kao ideju da Kanađani, imajući u vidu ponašanje američkog predsednika prema Kanadi i Severnoj Koreji, možda treba da razmisle o tome da i sami nabave nuklearno oružje ako žele da ih Tramp doživi malo ozbiljnije nego u poslednje vreme.
U članku se navodi kako je za Kanađane, koji su pratili Trampov trgovinski rat i svađu s kanadskim premijerom Džastinom Trudoom posle nedavnog propalog sastanka G7, ali i sastanak Tramp - Kim u Singapuru i Trampovo salutiranje severnokorejskim generalima i izjavama u kojima je hvalio Kim Džong-una, prirodno pitanje: A što ako i mi nabavimo nuklearno oružje?
"Vaš svet bi se promenio", rekao je za Nacional post Mičel Ris, bivši direktor za planiranje politika u američkom Stejt departmentu. Taj čin bio bi shvaćen kao nepotrebna provokacija i vrlo verovatno bi rezultirao izbacivanjem Kanade iz NATO. Kanadska atomska bomba takođe bi značila kršenje niza međunarodnih sporazuma. Čim bi se informacija o tome da Kanada radi na nuklearnom oružju pročula, Otava bi mogla da se pozdravi sa celom mrežom saveznika i trgovinskih partnera, navodi se u članku. Nuklearna Kanada "promenila bi nacionalni karakter i način na koji svet vidi Kanadu", dodao je Ris.
Uprkos svemu tome, kanadska nuklearna bomba je moguća. Kanada je, naime, članica uskog kruga zemalja koje ne poseduju nuklearno oružje, ali bi ga mogle proizvesti relativno lako - ako to poželi.
Još 1950-ih. Kanada je bila ključna zemlja partner u Projektu Menhetn, u kom su Sjedinjene Države uspešno proizvele atomsku bombu tokom Drugog svetskog rata. Kanadska tehnologija takođe je bila ključna u naporima još jedne zemlje da proizvede nuklearno oružje.
Indija je 1974. detonirala svoje prvo nuklearno oružje koristeći plutonijum koji je proizveden u pokonjenom reaktoru koji je dobila upravo od Kanade. No, Kanađani se nisu nikad ozbiljnije pozabavili idejom proizvodnje sopstvene nuklearne bombe.
To ne znači da se nuklearno oružje nije nikad nalazilo u Kanadi. Naime, u 20-godišnjem periodu tokom Hladnog rata u kanadskim vojnim bazama je, za slučaj otvorenog rata sa Sovjetskim savezom, bilo smešteno oko 200 američkih nuklearnih bojevih glava. Od 1984. u Kanadi nema nikakvog nuklearnog oružja. Te je godine, naime, Kanada je vratila nuklearne bojeve glave SAD.
Objektivno Kanada ima sve što joj je potrebno za izradu atomske bombe - dovoljno uranijuma, dovoljno inženjera i snažan sektor nuklearne energije. Najveća nuklearna elektrana na svetu nalazi se upravo u Kanadi.
Ono što Kanadi nedostaje su pogoni za proizvodnju nuklearnog goriva, odnosno plutonija ili obogaćenog uranija.
Iz Centra za napredne nuklearne sisteme rekli su da Kanadi trebaju "godine" da razvije nuklearna oružja. Jedini način na koji Kanada može u tajnosti da razvije atomsku bombu bio bi ilegalnom kupovinom nuklearne tehnologije.
SAD se kroz istoriju pokazao kao veliki protivnik širenja nuklearnog naoružanja, čak i kad se radi o njegovim saveznicima. Tokom 60-ih godina prošlog veka pritisak SAD je bio ključan za zaustavljanje švedskog nuklearnog programa naoružanja.
Kad se govori o Kanadi, problem je i u njenoj vojsci koja nije opremljena za bilo kakve zadatke s nuklearnim oružjem. Bilo kakav pokušaj razvijanja nuklearne bombe i njee upotrebe bio bi odgođen samom činjenicom da ona mora veličinom da odgovara kanadskim bombarderima CF-18. Kanada nema bombardere koji bi mogli da nose nuklearne glave niti projektile dugog dometa, a isto je i s podmornicama.
Kurtir.rs/Index.rs
Foto
