"U budućnosti će svako moći 15 minuta da bude svetski poznata ličnost", rekao je Endi Vorhol 1968. godine. Upravo to se dogodilo mnogo ranije, još 1936. godine, sa Engelsinom Markizovom, sovjetskom devojčicom iz Burjatije.
Ona je doživela svojih "15 minuta" popularnosti kada se pojavila na fotografiji sa sovjetskim vođom Josifom Staljinom. Nije, međutim, dugo uživala u tome.
Engelsinin otac Ardan Markizov bio je ubeđeni komunista. Ćerki je dao ime po Fridrihu Engelsu, a sinu je dao ime Vladlen u čast Vladimira Lenjina. Markizov je bio uspešan sovjetski funkcioner. On je 1936. bio narodni komesar za poljoprivredu u dalekoj Burjatsko-mongolskoj Autonomnoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici u Sibiru.
Markizovu je ukazana velika čast da otputuje u Moskvu sa zvaničnom burjatsko-mongolskom delegacijom na susret sa Staljinom, ali je sve lovorike od tog susreta "pokupila" njegova ćerka.
"I ja sam htela da vidim Staljina i preklinjala sam oca da me povede, ali je on bio protiv toga", pričala je Engelsina nakon nekoliko decenija.
"Ti nisi član delegacije, ko će tebe da pusti?", rekao joj je otac. Majka je, međutim, bila na ćerkinoj strani.
Za divno čudo, deci je bilo dozvoljeno da uđu u Kremlj bez posebne dozvole i zato je Markizov poveo ćerku. U jednom trenutku su devojčici dosadili beskrajni govori funkcionera o uspesima koje beleže njihova kolektivna poljoprivredna gazdinstva, i ona odluči da zagrli sovjetskog vođu.
"Uzela sam dva buketa i krenula u prezidijum sa namerom da mu poklonim to cveće", rekla je Markizova.
Ardan Markizov
Staljin je bio začuđen, ali se obradovao. Uzeo je devojčicu i podigao je na sto iako je bila obuvena. Markizova mu je uručila cveće i zagrlila ga, a novinari su to fotografisali.
Engelsina (Gelja) se seća kako ju je Staljin pitao: "Sviđa li ti se sat?" Hrabro je odgovorila "Da". Tada joj je sovjetski lider poklonio zlatan sat, a njenoj porodici gramofon. To nisu bili jedini pokloni za Gelju.
Anatolij Alaj, reditelj nezavršenog filma "Staljin i Gelja", citira glavnog urednika lista "Pravda" Lava Mehlisa: "Sam Bog nam je poslao tu malu Burjatkinju. Napravićemo od nje ikonu srećnog detinjstva". To se i dogodilo. Staljinova i Geljina fotografija (koja je odmah dobila naziv "Prijatelj dece") objavljena je u svim novinama i postala svojevrstan hit.
"Kada sam sutradan ušla u predvorje hotela čekalo me je mnoštvo igračaka i drugih poklona... A kada sam se sa roditeljima vratila u Ulan Ude dočekali su me kao što će kasnije dočekati kosmonaute", pričala je Markizova. Poznati vajar Georgij Lavrov izvajao je spomenik posvećen Staljinu i Gelji. I taj spomenik je stekao popularnost. Na sve strane se govorilo o Gelji, ali to nije dugo trajalo.
Nalog za pogubljenje Ardana Markizova
Idila je trajala godinu i po dana, a završila se 1937. godine kada je Ardan Markizov, ubeđeni komunista koji je obožavao Staljina, uhapšen.
"Tata je bio uveren da je u pitanju greška i da će se vratiti", seća se Gelja. Optužen je za špijunažu u korist Japana i streljan u junu 1938. godine. Ćerka je pisala Staljinu i preklinjala da joj poštedi oca, ali ništa nije pomoglo.
Vođa je bio daleko, nije odgovarao, a Geljin život je klizio u sunovrat. Vlasti su uhapsile i njenu majku Dominiku i poslale je u Kazahstan gde je 1938. godine u tajanstvenim okolnostima pronađena mrtva.
Markizova je smatrala da je i njena majka ubijena. Šef lokalne obaveštajne službe napisao je pismo načelniku Staljinove obaveštajne službe Lavrentiju Beriji u kome je izrazio zabrinutost povodom toga što Dominika može pokušati da se izvuče koristeći ćerkinu "vezu" sa Staljinom.
"Na to je Berija plavom olovkom napisao odgovor: ELIMINISATI", pričala je Engelsina.
Gelju su takođe udaljili iz tadašnjeg medijskog prostora. Sa jedne strane, Staljin nije mogao pozirati na fotografiji sa "ćerkom narodnog neprijatelja", a sa druge, nije bilo moguće uništiti sve novine i skulpture. Zato su vlasti promenile devojčicino ime, ne menjajući lik. Od tada se na slikama i spomenicima ona zvala Mamlakat Nahangova, poznata mlada pionirka. Ime Engelsine Markizove je svuda izbrisano.
Kao devetogodišnje siroče Engelsina se preselila u Moskvu gde je živela sa tetkom i nosila njeno prezime Dorbejeva.
"Živela sam kao običan sovjetski građanin...", rekla je jednom. Gelja se dva puta udavala, radila je kao orijentalista i stručnjak za Kambodžu. Umrla je 2004. godine, nekoliko nedelja nakon što je Anatolij Alaj počeo da snima film o njoj. Imala je tada 75 godina.
"Tek kada su ljudi počeli da se vraćaju iz logora i kada je otkrivena istina o periodu Staljinove vladavine, ja sam shvatila ko je on bio", rekla je ona, sećajući se kako je plakala kada je vođa umro, kao što su plakali mnogi građani SSSR-a.
Kurir.rs/Russia Beyond
Foto: Profimedia, Wikipedia
NE PROPUSTITE
