Sada je rešio da sa svima podeli šta je sve video i doživeo u toj poprilično izolovanoj zemlji. Prestonicu Pjongjang je opisao kao izuzetno čist grad, zapravo, "najčistije mesto koje je ikada posetio".
"Možete videti kako je metro uredan i čist. Vozili smo se pet stanica ukupno, a metro je stao na tri. Sve je tako velelepno i čisto u poređenju sa metroom u Evropi gde je sve u grafitima. Kunem vam se da je u Pjongjangu sve toliko čisto da se može jesti ručak sa poda. Stanovnici imaju obavezu da održavaju grad istim, a to se jasno može videti. Najčistije mesto na kom sam ikada bio. Ili barem od ovih koja sam video“, kaže on.
Jedan od utisaka ostavio je i Ratni muzej Pjongjanga u kom se nalaze mučne slike borbi tokom Korejskog rata.
U “brutalnom, ali fascinantnom“ muzeju nalaze se i zatočeni američki tenkovi, avioni, kao i čuveni ratni brod koji je pripadao SAD. Kaže da mu je domaćin u muzeju bila nežna Koreanka koja je nosila vojnu uniformu i objasnila rat iz ugla Severne Koreje.
Želeo je i da istraži koliko se "nevidiljivo“ osećao kao stranac u javnosti. Ističe da uglavnom nisu obraćali pažnju, ni na njega, ni na grupu ljudi sa kojom se nalazio, kao i da niko nije pokazao animozitet prema njemu. Jedan događaj je ipak primetio. Grupa dece mu je prišla sa plastičnim pištoljima praveći se da pucaju u njega, što mu je dalo uvid u to kako se uče da komuniciraju sa strancima.
Još jedno iznenađenje bila je i relativna sloboda koju je Nik imao da napravi fotografije. Očekivao je da će biti mnogo rigorozniji. Jedino pravilo koje je morao da postuje jeste da ako slika spomenike bivših ili sadašnjih lidera oni moraju biti celi na slici. Isecanje bilo kog dela spomenika se smatra velikim nepoštovanjem i može vas uvaliti u nevolju.
U Severnoj Koreji religija je gotovo suzbijena, a kako tvrdi Nik dobio je priliku da poseti samo jedan budistički manastir u zemlji.
“Religija je pod budnim okom vlasti i samo nekolicina može njome da se bavi. Ne daj bože da kao stranac počnete da širite religiju, upašćete u veliki problem. Na aerodromu vam otvaraju torbe kako ne bi našli neku bibliju ili religijsku skulpturu“
Dok je Pjongjang urban i relativno moderan, ruralne regije je opisao kao vremensku mašinu.
“Ljudi koji rade u fabrikama izgledaju kao da su izašli iz filma iz četrdesetih godina. Nema ničeg po čemu biste pretpostavili da su iz 21. veka. U fabrikama koriste stare telefone i mašineriju koja je podsećala na onu iz doba SSSR-a“
Za kraj, Nik je sebe opisao kao "obično dete sa aparatom koje je bilo dovoljno srećno da uđe u jednu od najizolovanijih i najkontrolisanijih zemalja na svetu“.
“Još uvek sam pod utiskom, jedinstvena i fascinantna zemlja koju sam ikada posetio. I dalje se štipam dok ne shvatim da je ovo putovanje bilo stvarno“, zaključio je.
Kurir.rs/Nzherald.co.nz Foto: Instagram/indigo.traveller
NE PROPUSTITE
