Zbog otežanih uslova rada teško je naći radnike.
"Ljudi ne razumeju koliko je ovo važan posao. Sve što dobijete i imate, dolazi kamionom. Sve", kaže Al Vitaker, vlasnik jednog transportnog preduzeća u Sent Džonu.
Vitaker kaže da se tim poslom bavi 3 decenije i da se tek poslednjih godina pojavio problem nalaženja novih vozača.
"Najbolji vozač koga sada imam je 74-godišnjak i on vozi maksimalan broj sati svake nedelje", kaže Vitaker.
Udruženje vozača kamiona u Kanadi saopštilo je da transportnom sektoru nedostaje 48.000 vozača širom zemlje, a potreba za njima treba da bude zadovoljena do 2024. godine.
Primanja koja se povećavaju iz dana u dan čini se da nisu rešenje problema. Vozači kamiona koji tek počinju da se bave ovim poslom godišnje zarađuju između 50 i 70 hiljada kanadskih dolara (oko 51.457 evra). U pojedinim delovima primanja su i 100.000 kanadskih dolara (oko 64.361 evra) godišnje.
Međutim, duge ture nisu za sve. Mnogi koji se odluče da rade ovaj posao posle određenog vremena ipak odustanu jer žele da se bave nečim drugim, a ne žele ni da stalno budu razdvojeni od porodice. U pojedinim slučajevima, vozi se 10-12 dana zaredom, pa se tek onda dobiju 3-4 slobodna dana. Kako navode poslodavci, mlađim vozačima ne odgovara taj tempo jer su dugo van kuće i porodice.
Vlasti Nju Brunsvika, kojima je zahtev uputilo i Udruženje vozača kamiona u atlantskim pokrajinama, pokrenulo je program za imigrante vozače kamiona.
Tako je u periodu između 2015. i 2017. godine zaposleno 390 vozača kamiona iz stranih zemalja. U okviru pilot-projekta zaposleni su vozači iz Velike Britanije, Bugarske, Poljske, Ukrajine i Južnoafričke Republike.
Osnivač Edukacionih centara za transport Kanade Džon Biadri kazao je kako su plate vozačima godišnje povećane za skoro deset odsto. Napomenuo je kako vozači na duge relacije već prve godine zarađuju 100.000 kanadskih dolara, ali da uprkos tome nema dovoljno vozača.
"Kamioni stoje na parkingu", požalio se.
Kurir.rs/Cbc.ca
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
