"To mesto je po uslovima najbliže uslovima života na nekoj drugoj planeti",
rekao je vođa studije Ted Skamboz, istraživač Nacionalnog centra za sneg i led na Univerzitetu Kolorado.
Ovako niska temperatura nadmašila je rekordni minus izmeren na ruskoj stanici Vostok udaljenoj oko 1300 kilometara od Južnog pola i iznenadila istraživače. Te 1986. godine ruski istraživači izmerili su temperaturu od minus 88,8 stepeni Celzijusa.
Ovako hladan vazduh ne može da se udiše duže vreme. Samo nekoliko udaha bilo bi dovoljno da izazove krvarenje u plućima i brzu smrt.
Zato su ruski naučnici nosili maske koje su, pre nego što bi udahnuli, zagrejali vazduh. Iako površina istočnog antarktičkog ledenog pojasa izgleda kao ravna površina, ona se zapravo blago spušta od sredine prema rubovima.
Ruska istraživačka stanica Vostok smeštena je oko 2,2 milje od vrha, pa Skambozova ekipa veruje da bi temperatura na najvišim delovima ledene ploče mogla da bude još niža, piše Nationalna geografija.
Na vrhu ledene ploče nema meteoroloških stanica već to mogu sateliti dok preleću iznad najjužnije tačke zemaljske kugle. Tako su Skamboz i njegove kolege nekoliko godina pratili satelitske podatke i otkrili gde su temperature najniže. Naravno, pronašli su stotine malih džepova u kojima vlada ekstremna hladnoća, a takve tačke razasute su po najvišim delovima ledene ploče. Najhladnija mesta su u plitkim udubljenjima u ledu, tamo gde ledena površina nije savršeno glatka.
Naučnici imaju i objašnjenje za ovu pojavu. "Hladni vazduh spušta se u te depresije kao što ulazi u kanjone ili doline reka", kaže Džon Tarner, naučnik u britanskom Antarktičkom istraživačkom centru i dodaje da su "takva mesta toliko mala da ih je čak nemoguće videti golim okom".
Kurir.rs/Express.hr
Foto printscreen Tweet
NE PROPUSTITE
