Majka Petronilija ju je odvela u pećinu kada je imala svega 15 dana u aprilu 1983. godine jer je bežala od svog nasilnog brata. U prašumi su provele oko 7 godina, a šta je sve preživela Kristina je opsiala u knjizi "Nikad nemoj da prestaneš da hodaš".
Podelila je priče o lovu ptica i prosjačenju na ulici, ali i najtežem trenutku u svom životu kada je ubila jednog dečaka sa kojim se tukla na ulici. Ona je navela kako su se ona i njena majka skrivale od jaguara pre nego što bi odlazile u Sao Paulo da prose hranu.
"Režanje je bilo dovoljno da zadrhtimo od straha. A onda smo ga videle - jaguar na vrhu naše pećine, lovi plen", napisala je.
"Bile smo bolno siromašne, jele smo ptice koje bismo ubile praćkom i redovno smo pešačile do Dijamantine da prodajemo suvo lišće i cveće, kako bismo mogle da kupimo pirinač. Stekla sam samopouzdanje u lovu i traganjem po smeću i još se sećam kako sam bila ponosna kada sam ulovila prvu pticu, koju smo ispekle na vatri u maloj rupi", rekla je ona.
Njih dve su prosile na ulicama Sao Paula gde su ih prolaznici pljuvali i nazivali štetočinama. Kada je imala sedam godina, Kristina se sa jednim dečakom potukla oko parčeta hleba iz kante.
"Rvali smo se na zemlji i čula sam neki zvuk zveckanja pored sebe, veliko parče slomljene staklene flaše. Uzela sam ga u ruku. Okrenuo se i bez razmišljanja, zabila sam mu to parče stakla u stomak najjače što sam mogla. Najpre nisam ništa osećala. Zatim sam osetila da su mi ruke tople. Krv je pojurila iz rane. Uzela sam hleb od dečaka dok je vrištao presavijen od bola. Nakon što sam otrčala dovoljno daleko počela sam da jedem. Onda sam počela da povraćam. Shvatila sam šta sam uradila", ispričala je ona.
Kristina je čula glasine danima kasnije da je dečak preminuo. Ubrzo nakon toga je smeštena u sirotište i 1991. godine ju je usvojila jedna švedska porodica i od tada je njeno detinjstvo bilo neuporedivo bolje.
Godine 2015. ona se prvi put vratila u Brazil od tada i pronašla svoju pravu majku. Kako kaže ona sada ima dve majke i obe mnogo voli.
Kristina je osnovala fondaciju za pomoć deci i naročito želi da pomogne mališanima sa ulice. Ipak, zbog otkrivanja svoje priče, ona je dobila i pretnje.
"Nazivali su me ubicom jer sam ispričala svoju istinu. Zato što sam progovorila i pokušala da dam glas milionima dece na ulicama. Zato što govorim o integraciji i tome da svi delimo iste ljudske vrednosti. Ali ja ću nastaviti da govorim svoju i priču mnoge dece širom sveta. Nastaviću da se borim za ljudska prava i jednakost na svoj način, držanjem predavanja i pisanjem o ovim problemima", zaključila je.
Kurir.rs/Mirror Foto: Instagram
NE PROPUSTITE
