Zbog ubrzanog podizanja tla ispod leda može da dođe do narušavanja stabilnosti debelog ledenog pokrivača posebno ako se uzme u obzir da se led otapa sve brže. Ako se ispostavi da se radi o tektoniskom podizanju, odnosno subdukciji, to bi značilo da se na Antarktiku do sada otopilo čak 10 odsto više leda nego što se verovalo.
S obzirom da na kontinentu nema civilizacije Antarktik definiše njena geografija. U Amundsenovo more godišnje se otopi toliko leda da je to dovoljno da preplavi jednu Dansku (43.000 kvadratnih kilometara) slojem od 2.8 metara vode, a sve ukupno je oko Amundsenovog mora zarobljeno dovoljno vode da se nivo mora na celom svetu podigne za 1,2 metra. "Te ogromne količine opasne su za cellu planetu, ali posebno za sever Evrope jer se zbog kombinacije gravitacijskih efekata more najviše podiže upravo na severu starog kontinenta. Sa druge strane otapanje leda na Grenlandu podiže nivo mora na južnoj hemisferi i time dodatno destabilizuje Antarktik", kaže naučnica Valentina R. Barleta sa Danskog univerziteta.
Na Aljasci i Islandu tlo se podiže 20 do 30 milimetara godišnje i to se smatra ekstremno brzim, a nova merenja pokazuju da je na Antarktiku dostignuta brzina od 41 milimetar godišnje.
Teri Vilson, autor nove studije koja se bavi ovom problematikom objašnjava da to zapravo znači da je Zemljin omotač ispod površinske kore Antarktika, sve topliji i puno fluidniji nego što se verovalo. To također znači da mnogo brže reaguje na topljenje površinskog leda.
"Antarktik je neopisivo kompleksan i neki pozitivni pomaci sa jedne strane mogu biti praćeni vrlo negativnim pomeranjima sa druge", kaže Vilson i napominje kako je to lice i naličje globalnog zagrevanja. Svaki potencijalni model raspleta situacije nije povoljan, a veoma je teško predvideti hoće li se ikada zaustaviti globalno zagrevanje.
Kurir.rs/Express.hr Foto :Printscreen Youtube/Conspiracy Depot
NE PROPUSTITE
