Na ulazu u pećinu brojni Tajlanđani su ostavljali prilog u obliku nakita i namirnica i izgovarali tihe molitve. Činili su to kako bi odobrovoljili duha za kog veruju da boravi u pećini i koga su dečaci naljutili pa ih je progutao.
Naime, u blizini pećine nalazi se kip mlade žene odevene u tradicionalnu tuniku, a kraj njenih nogu nalaze se prilozi. To je Džao Me Non, mitska princeza čiji duh, veruju Tajlanđani, živi u pećini u kojoj su se zaglavili dečaci.
Legenda kaže kako se nekad davno Džao Me zaljubila u mladog konjušara. Kako njihova ljubav nije bila dozvoljena, zajedno su pobegli, a princeza je ubrzo zatrudnela. U begu su naišli na pećinu koja im je postala privremeni dom.
Jednog jutra, kada je mladi konjušar otišao u potragu za hranom, pronašla ga je straža princezinog oca i ubila.
Čuvši kobnu vest, Džao Me je probola stomak nožem i iskrvarila u pećini. Od tog trenutka, njen duh boravi u pećinama. Njena prolivena krv pretvorila se u vodu, a njeno telo je postala planina koja okružuje pećinu i liči na uspavanu ženu.
Neki veruju kako se nakon vekovnog sna uspavana princeza probudila i zarobila dečake, pa ih nije pustila uprkos brojnim molitvama i prilozima.
Lokalni stanovnici smatraju kako je princeza želela ljudsku žrtvu i smrću jednog od spasioca pripadnika Foka Samana Kunana je i dobila. Tajlanđani veruju da je duh princeze želeo krv ratnika, kao što su oni koji su nekada ubili njenog voljenog, veruju Tajlanđani. Njegovom krvlju, smrt mladog konjušara je osvećena, a dečaci su uspešno spaseni.
Kurir.rs/LA Times
Foto: AP
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
