Luiz je izjavila da bi joj lično bilo draže da je njen rođendan njena lična stvar, ali da joj je jasno da je njenim rođenjem počela istorija i da je do danas između šest i osam miliona beba rođeno postupkom vantelesne oplodnje. Naučnici to smatraju najznačajnijim dostignućem humane medicine 20. veka.
Londonski Muzej nauke izložbom podseća i na troje naučnika, Roberta Edvardsa, Patrika Steptoa i Džin Purdi, bez čijeg decenijskog nastojanja da pobede problem neplodnosti nekoliko miliona ljudi ne bi mogli da postanu roditelji.
Luizini roditelji, Lesli i Džon, 9 godina su pokušavali da dobiju dete i na kraju su uspeli uz pomoć doktora Steptoa i Edvardsa. Luizina sestra, Natali, rođena je 4 godine kasnije, istom metodom. Time je postala 40. dete iz epruvete. Luiz je ima dva sina, a obojica su začeta prirodnim putem.
2010. godine Edvards je dobio i Nobelovu nagradu u oblasti medicine za svoj rad.
Sterilitet, jedan od globalnih problema u 21. veku, nije zaobišao ni Srbiju gde se sa neplodnošću bori skoro svaki peti par, ukazuju stručnjaci.
Jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti vantelesne oplodnje Slobodan Radulović podseća da medicina još uvek nije dala odgovor zašto svaka vantelesna oplodnja nema uspešan ishod, te da je često neophodno više pokušaja.
"Ipak, dok nauka radi svoje na nama je da iskoristimo postojeće mogućnosti i zato apelujem na državu, ali i na kompanije koje se rukovode principima društvene odgovornosti, da zajedničkim snagama stvorimo mogućnost da i parovi u Srbiji mogu sebi da priušte višestruke pokušaje", poručio je Radulović.
On je istakao da su u u proteklih 40 godina nađena rešenja za problem muškog steriliteta, da su usavršena tehnološka sredstva poput 4D ultrazvuka, inkubatora za permanentno posmatranje razvoja embriona, kao i da se radi na ispitivanju mogućnosti stvaranja jajnih ćelija od tkiva kože.
Kurir.rs/Tanjug Foto: EPA
NE PROPUSTITE
