Umro je ovih dana u 89-godini života i nikad nije oprostio svojim mučiteljima. Poslednji je zatvorenik Staljinovih gulaga za koga se zna. Tokom pokušaja bekstva 1954. godine, pet meseci je proveo sakriven u rudniku smrzavajući se tamo s još dvojicom zatvorenika.
Vasilija Kovaljova je u sibirski zloglasni zatvor poslao komunistički režim na čelu sa Staljinom. Te 1950. godine Vasilij Kovaljov imao je samo 20 godina, kad je proglašen krivim za antisovjetsku sabotažu. Bio je samo jedna od milion žrtava staljinističkog terora. Da ga osude, bila je dovoljna samo jedna stara sablja kojim je sekao povrće na svojoj zemlji.
Najpre su ga poslali u Norilsk na ruskom Arktiku, a onda je završio u Kojmi - zloglasnim radnim kampovima severno do Magadana. Godine 1954. on i još dvojica zatvorenika sakrili su se u rudnik i pripremili oružani ustanak, ali je neko njihove planove osujetio dojavivši to stražarima koji su krenuli u potragu.
"Mineri koji su poznavali rudnik su ih pratili, ali su im odmah dali do znanja da zbog permafrosta neće tamo izdržati duže od nedelju dana" ispričao je Kovaljov. "Stražari su blokirali sve ulaze s rešetkama ... Proveli smo pet meseci pod zemljom, u mraku, gladujući jer smo posle tri meseca pojeli sve rezerve hrane, pa smo na kraju žvakali drvene strugotine", rekao je. Uspeli su da iskopaju izlaz kroz permafrost i pojavili su se "poluslepi, na površini". Iz rupe su izašli u obližnjem gradu, ali su ih ubrzo uhapsili.
"Tukli su nas, a na mene su pustili velikog nemačkog ovčara. Skočio je na mene, ali sam imao na čizmama zaštitne metalne oplate pa sam ga udario. U trenu sam ga zgrabio za vrat i zubima ga snažno ugrizao dok nisam osetio da krvari, pa je na kraju izdahnuo", priseća se borbe za goli život.
Tokom Staljinove diktature, milioni ljudi bili su deportovani, umirali su od gladi, prisilno su bili podvrgnuti kolektivizaciji, pogubljenja su bila svakodnevna, a stotine hiljada su prošle kroz logore.
Teror je podrazumevao velike čistke Komunističke partije i državnih institucija. Kovaljov je oslobođen 1957. godine, kada je Staljinov naslednik Nikita Hruščov proglasio amnestiju zatvorenika Gulaga, u post-Staljinovom "odmrzavanju". Ostao je u Magadanu, gde je radio kao inženjer grejanja. Umro je od moždanog udara u Magadanskoj bolnici 25. jula.
Prema pisanju lokalnih medija, "do poslednjeg daha nikada nije zaboravio ono što je Sovjetski Savez učinio milionima ljudi koji su prošli najokrutnije torture u logorima, ostavljajući tamo svoje najbolje godine, zdravlje i živote".
"Ispričao je kako se vratio i u rodni kraj, u regiju Odesa, gde je sreo ljude koji su ga poslali u zatvor, ali im nikad nije oprostio, okrutnost i mučenja tokom logorskog života. Sve to ga je naučilo preživljavanju, ali je uprkos svemu ostao čovek”, navodi se. Ruski istoričari su rekli da je vrlo malo zatvorenika koji su prošli kroz logoraške torture, a da su još uvek živi. Aljona Kozlova, glavni arhivar u Memorijalnom dokumentacijskom centru, izjavila je: "Znam za trojicu u Moskvi, a moguće je da je on poslednji u Magadanu". Ali danas je još živo oko 4.000.000 ljudi koji su barem neko vreme proveli u zatvorima tokom staljinizma.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
