Tokom dana se žice na kojima raste alga povlače prema površini mora da bi alge dobile što je više moguće sunčeve energije, a tokom noći se vraćaju u dubine gde ima mnogo više nutrijenata.
Kada je vreme za branje algi, žica ih povlači na obližnji brod, gde se pretaču u ekvivalent nafte.
U isto vreme, naučnici se trude da alge budu još bogatije energijom. "Ekson mobil" i "Sintetička genomika" zajedno rade na povećanju udela ulja u algama sa 20 na 40 odsto, što bi ih činilo dosta isplativijim.
"Alge se kao biogorivo spominju od sedamdesetih godina, ali dosadašnja istraživanja nisu bila naroćito uspešna", kažu iz "Start-apa" i napominju da se čini da je upravo kucnuo čas da se alge počnu ozbiljno posmatrati kao valjana opcija.
Sve više i ubrzanije se traže izvori energije za rastuću populaciju planete, ali da to u isto vreme bude nešto što neće uništiti planetu.
"Alge strašno brzo rastu, mnogo, mnogo brže od kopnenog bilja. Imaju više kapaciteta za fotosintezu, pa se zaista isplati ulagati trud i znanje u to da se alge pretvore u novu naftu", navodi Mišel Morison.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Printscreen Twitter/Energy Department
NE PROPUSTITE
