Tog jutra, 6. avgusta 1945. godine, čekala je voz kako bi u vojnu bazu gde je radila kao sekretarica.
Međutim, umesto da stane, voz je nastavio da se kreće. Samo je projurio.
Dok je razmišljala zbog čega se to dogodilo, odjednom je sve obasjala svetlost.
"Svuda je bila zaslepljujuća svetlost, a i naišla je ogromna vrelina", rekla je.
Ubrzo je saznala da je američki avion na Hirošimu bacio atomsku bombu ubivši tom prilikom skoro 80.000 ljudi. 70 odsto grada je bilo uništeno.
Cacumi je prošla bez povreda, čak nije ni pala od udara. Majka i mlađi brat, koji su bili kod kuće, takođe su preživeli.
"Da se voz zaustavio bila bih mrtva jer je sledeća stanica bila skroz uništena. To mi je zapravo spaslo život", prisetila se.
U bombardovanju je izgubila brojne prijatelje, a u danima koji su usledili na ulicama je viđala mrtve i ranjene. Mnogi od njih su ostali skamenjeni od udara.
"Jedna žena je i dalje izgledala kao da se šminka. Preživelima se ljuštila koža, otpadala je u trakama", rekla je. I sama je imala problema sa kožom što je bio proizvod radijacije.
Danas, Cacumi (91) živi u Pensilvaniji i kaže da ne oseća ljutnju.
"Ne mogu to da objasnim, ali nikada nisam osećala bes zbog toga", rekla je.
Zanimljivo je da se posle Drugog svetskog rata udala za američkog vojnika Lenarda Janga. Preselili su se u SAD i dobili dvoje dece. Mnogi članovi njene porodice nisu ni znali da je preživela napad na Hirošimu.
Kurir.rs/Dispatch.com Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
