Usprkos tome što se radi o vrlo maloj zemlji, i nedostatku prirodnih resursa, Lihtenštajn se razvio u izuzetno uspešnu ekonomiju.
Od sredine 20. veka Lihtenštajn se iz uglavnom poljoprivredne zemlje transformisao u globalni poslovni centar. Imaju vrlo raznoliku ekonomiju kojom dominira uslužni sektor s velikim brojem malih i srednjih kompanija.
Za to je pre svega zaslužna poreska politika. Naime, ta je zemlja godinama (bila) poreska oaza, što je privuklo brojne strane kompanije. Niski porezi - porez na dobit iznosi svega 12,5 odsto - i jednostavno osnivanje kompanija privuklo je mnoge investitore da pokrenu posao upravo iz Lihtenštajna pa ti prihodi sada čine oko 30 odsto državnog budžeta.
Lihtenštajn je u carinskoj uniji sa Švajcarskom i kao valutu koristi švicarski franak. Kako su vrlo mala zemlja bez prirodnih resursa, više od 90 odsto potreba za energijom se podmiruje uvozom. Od 1995. godine Lihtenštajn je član Evropskog ekonomskog prostora i njihova Vlada radi na usklađivanju ekonomskih politika s onima koje su prisutne u Evropskoj uniji. Zanimljivo je da više od polovine radne snage svakodnevno dolazi u Lihtenštajn iz susednih zemalja - Švajcarske, Austrije i Nemačke.
Od 2008. godine Lihtenštajn se našao pod pojačanim pritiskom, pogotovo Nemačke i SAD-a, zbog netransparentnosti poreskog i bankarskog sistema, odnosno jake bankarske tajne.
Nakon toga potpisali su niz bilateralnih sporazuma o razmeni poreznih podataka s drugim državama. Od ove godine Lihtenštajn sa Evropskom unijom automatski razmenjuje podatke o bankarskim računima.
Kako više od polovine radne snage u Lihtenštajnu na posao putuje iz susednih zemalja, broj zaposlenih sličan je kao i broj stanovnika i iznosi oko 38 hiljada. Nezaposlenost je vrlo niska - iznosi manje od 2 odsto.
Stanovnici Lihtenštajna imaju vrlo visok životni standard i jedne od najviših plata u Evropi. Prosečne plaće, zavisno od sektora, kreću se od 3.500 do 9.000 švajcarskih franaka.
Kurir.rs/Net.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
