Veliki prekookeanski brod sa sobom je na dno Severnoatlantskog okeana povukao i više od 1.500 od ukupno 2.224 putnika i člana posade.
Bezbrojne ekspedicije bile su poslate kako bi pronašle olupinu, ali se to nije dogodilo sve do 1985. kada se "odjednom" pojavila. Već dugi niz godina čuva se tajna o tome kako je zapravo pronađen slavni brod. Istinu je tek nedavno otkrilo Odeljenje ratne mornarice SAD. Kao što se ispostavilo, pronalaženje Titanika bila je potpuna slučajnost, a brod je pronađen pod zapovedništvom američkog komandanta Roberta Balarda, koji je zapravo tražio nešto sasvim drugo - dve nuklearne podmornice.
Balard je služio kao obaveštajni oficir u rezervnim vojnim jedinicama pre nego što je dve godine kasnije stupio u aktivnu mornaričku službu. Dok je bio tamo, služio je kao veza između Kabineta za istraživanje brodova i Okeanografske ustanove Vuds Hol. Proveo je mnogo godina svog života posvetivši se području okeanografije. Projektovao je podmornice sve dok nije završio svoje poznato istraživačko plovilo Argo, za istraživanje dubina. Argo je bio opremljen visokotehnološkim sonarom i kamerama i imao je robota zvanog Džejson.
Tada je američka mornarica tajno stupila u kontakt s Balardom i zatražila od njega pomoć u pronalaženju dve podmornice - USSThresher i USS Scorpion. Bila je to 1982. godina. Obe nuklearne podmornice tajanstveno su nestale 60-ih godina prošlog veka, ali američkoj vladi nikad nije bilo jasno šta se tačno dogodilo.
Približne lokacije podmornica bile su poznate, ali niko nije imao pojma u kakvom su stanju nuklearni reaktori posle 20 godina provedenih pod morem.
Da bi prikrili tragove, rekli su da kreću na redovnu ekspediciju kako bi tražili izgubljeni Titanik koji, uprkos izgovoru, uopšte nije bio cilj potrage.
Balard je pitao da li bi ikada imao priliku da traži Titanik kad je već na toj lokaciji, što mu je bila prilika da ispuni svoj dečački san. Mornarica je pristala na ucenu. Rekli su da bi mogao da potraži potopljenog diva samo ako pronađe dve podmornice i to pod uslovom ako mu ostane vremena i novca.
Dobio je sredstva i krenuo s francuskim istraživačkim brodom Le Suroa. Balard je krio svoj zadatak od velikog dela posade, uveravajući ih da ide u potragu za Titanikom. Sam se spuštao u morske dubine i proveravao stanje svakog nuklearnog reaktora i bojnih glava.
Nakon što je završio proveru na USS skorpion i USS trešer, imao je još dvanaest dana. Između dve olupine bilo je veliko polje smeća koje je prekrivalo okeansko dno. Bilo je to mnogo dalje od mesta gde su stručnjaci tvrdili da bi Titanik mogao da bude.
Balard je verovao da je i Titanik potpuno uništen i da je za sobom ostavio delove i krhotine dok je tonuo do svog konačnog odredišta. Koristio je ono iskustvo koje je naučio proučavajući podmornice, pa je istu teoriju primenio i na slavni brod.
Prvo je pronašao brodski kotao, a potom i ceo trup. Znao je da mu je preostalo jako malo vremena, a približavala se i snažna oluja, pa je obeležio tačnu lokaciju na karti i vratio se tamo iduće godine. Cele godine nikom nije prozborio ni reči o ovome u strahu da neko ne otkrije trup broda i da ga ne pokrade, odnoseći artefakte. Na kraju se vratio 12. jula 1986. godine i napravio prvu detaljnu studiju o olupini. Balard će kasnije istražiti olupinu Bizmarka, RMS Lusitanije, US Jorktauna... Priča o Titaniku, naravno, kasnije će se pretvoriti u film koji je osvojio 11 Oskara - što je uobičajeno izostavilo činjenicu da je brodska olupina zapravo otkrivena zbog najtajnije vladine operacije.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
