Optužbe za kršenje zakona o financiranju predizborne kampanje vezuju se za imena dve žene, Stormi Danijels i Karen Mekdugal kojima je plaćeno kako bi šutjele o aferama s Trampom.
Svetski mediji se pitaju da li je na redu, koliko je realan i da li je pametan potez njegov opoziv. Tramp je u međuvremenu odgovorio: Ako me smenite, sledi veliki slom.
Predsednik bi trebalo da prizna šta je radio i izvini se javnosti za obmanu, smatra jedan od urednika potrala Politiko Rič Louri.
Ako ranije nije bilo očigledno, trebalo bi da bude sada: predsednik Donald Tramp se bori protiv opoziva, smatra Louri.
Izjava Koena da je prekršio zakon o finansiranju kampanje, po nalogu Trampa, čini mnogo verovatnijim da će ga demokrate opozvati kada dobiju moć i glasove za to. Ovo znači da je Tramp više u političkoj nego u pravnoj borbi.
Najsnažnije oružje koje ima u tom naporu je da govori istinu, upravo onaj pristup koji mu najmanje pristaje.
Američka javnost ima skoro beskrajnu sposobnost da oprosti. Svojeglavi političari su se oslanjali na to kroz čitavu američku istoriju, bilo da je Aleksandar Hamilton otvorio svoju dušu o prljavoj aferi s Marijom Rejnolds (Maria Reynolds), ili Džon F. Kenedi priznao greške u Zalivu svinja ili Bil Klinton koji je priznao aferu sa Monikom Levinski.
U tom duhu, Tramp treba da prizna svoje afere. Postoji nekoliko prednosti ovakvog pristupa. Prvo, Trump ne gubi ništa u smislu njegovog ugleda jer bukvalno niko ne veruje u njegovo negiranje navodnih poslova.
Drugo, njegova priča postaje mnogo uverljivija. Ideja da je Koen platio ženama koje su izmislile priče, a Tramp nije ništa znao o tome u tom periodu, uprkos traci koja govori drugačije, a onda je radosno dao sopstvena sredstva čim je saznao za to, van pameti je, piše Louri.
Naravno, sve ovo je fantazija, s obzirom na Trampove prirodne instinkte. On misli, ne bez razloga, da može da nastavi da svoje istražitelje dovodi u pitanje i da dok god ima ogromnu većinu svoje partije uz sebe ima zaštitu protiv glasanja o uklanjanju u Senatu.
Čak i posle proglašenja krivim Koena i bivšeg šefa Trampove kampanje Pola Manaforta, bilo koji potez za smenu Trampa verovatno neće uspeti, smatra kolumnista Gardijana Martin Ketl.
Bezakonje Trampa ne treba probu. SAD bi bilo bolje bez njega kao predsednika. Njegov odlazak bi bio dobra vest za ostatak sveta. Još važnije, njegovo uklanjanje bi moglo biti ključno u većim poduhvatima - ponovnoj izgradnji poverenja u svetsku demokratiju. Ipak, bilo bi greška opozvati ga, smatra Ketl.
"Ovo je bila poražavajuća sedmica za Trampa. Njegov lični advokat izjasnio se krivim za dva kršenja zakona o troškovima kampanje koja direktno upliću Trampa u odobravanje plaćanja mita. U međuvremenu, njegov bivši šef kampanje osuđen je za osam optužbi za bankarsku i poreznu prevaru koji su proistekli iz istrage koju je vodio specijalni istražitelj Robert Miler. Svaki od slučajeva je ogroman udarac. Predvidljivo, pojavljuju se priče o predsedničkom opozivu. Nije teško shvatiti zašto. Želja da se zemlja oslobodi sramotnog i možda kriminalnog vođe je razumna i pravedna. Opoziv je, međutim, samo neadekvatno rešenje i mač s dve oštrice za postizanje ovog cilja", navodi autor.
Za bilo kakav pokušaj opoziva Trampa, izbori za Kongres u novembru su presudni. Mnoge demokrate će pokrenuti tu mogućnost. Ali i mnogi republikanci. Ankete pokazuju da su republikanski glasači odlučniji u protivljenju opoziva Trampa, nego što su demokrate za opoziv. Moguće je da bi opoziv bio kontraproduktivan za demokrate, zbog čega ga demokratski kongresni lideri ne guraju.
Uprkos mom otporu prema Donaldu Trampu, dugo sam bio skeptičan u pogledu političke mudrosti ili napora za njegov opoziv, piše Bret Stivens za Njujork Tajms.
"Moji razlozi su sledeći: Prvo, biti strašan predsednik i nesrećna osoba nije krivično delo dovoljno za opoziv. Drugo, Milerova istraga do sada je proizvela dokaze koji se mogu tumačiti kao ometanje pravde, ali ne i kao jasan dokaz. Treće, opoziv u Predstavničkom domu bi se u Senatu pretvorio u osudu, čak iako bi demokrate osvojili oba doma na jesen. Četvrto, opoziv bez osude mogao bi Trampa da ojača politički, baš kao što je to bio slučaj s bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom posle njegovog opoziva iz 1998. godine", kaže Stivens.
"Standard u Ustavu za opoziv je 'izdaja, podmićivanje ili drugi veliki zločini i prestupi'. Standard je sada ispunjen", tvrdi autor NYT i dodaje da je predsednik sada, zapravo, neosuđeni suvlasnik za optužbe po kojima je Vlada već krivično gonila Koena.
"Pragmatičari će odgovoriti da nema smisla tražiti opoziv kada Republikanci kontrolišu Kongres. Žao mi je što su mnogi republikanci u Kongresu izgubili smisao moralnih principa i institucionalnog samopoštovanja, ali u tome treba tražiti razlog pobede demokrata na jesen. Ustav je više od smanjenja poreza. Ono što Ustav zahtijeva jeste opoziv i uklanjanje sa funkcije ovog razuzdanog predsednika", ističe on.
Britanski Tajms ocenjuje da 6. novembra izbori za Predstavniočki dom i Senat mogu dovesti do demokratske većine u prvom i skoro do izjednačenja u drugom krugu.
"U tom slučaju demokrate bi mogle biti ohrabrene da započnu postupak za opoziv. Mnogi će to želeti, ali da li to treba uraditi?", pita se britanski dnevnik i ističe da ako Koenov Fond za istinu ili neko drugi može da obezbedi dokaz da je Tramp znao i odobrio pokušaje ruske vlade da sabotira kampanju Klintonove, onda Kongres, demokrate ili republikanci, nemaju drugog izbora nego da ga opozovu.
"Ali, u odsustvu tog dokaza, i uprkos ozbiljnosti Koenovih optužbi protiv predsednika o isplaćivanju zabava ženama tokom izborne kampanje, demokrate bi trebalo bolje da razmisle o tome", zaključuje on.
Kurir.rs/Radio Slobodna Evropa
Foto: AP
NE PROPUSTITE
