Uprkos svim poricanjima, najpoznatija ukrajinska rok-zvezda Svjatoslav Vakarčuk svojim potezima poslednjih meseci podstiče glasine o političkim ambicijama. Držao je predavanja studentima politike, slušao časove javne politike na Univerzitetu Stanford i u petak održao koncert na ukrajinski državni praznik.
Kladioničari su već prihvatili opklade, a sada, šest meseci pre izbora, većina anketa pokazuje da je frontmen benda "Okean Elzy" ispred aktuelnog Petra Porošenka i samo nekoliko procenata slabiji od favorita Julije Timošenko.
Ko je Svjatoslav Vakarčuk?
Ovo nije prvi izlet Vakarčuka u politiku. On je izabran 2007. godine u Vrhovnu radu, ukrajinski parlament. Samo godinu dana posle ostavke, optužio je ukrajinske političare da troše više vremena na svađu između sebe nego što misle na politiku. Poslednjih godina, postao je obazriv oko političkog angažmana. Uoči Majdanske revolucije Vakarčuk je rekao da "ni pod kojim okolnostima neće ignorisati šta se dešava u zemlji".
Ali šta je tačno njegova politika? Iako fizičar po obrazovanju, Vakarčuk je profesionalni muzičar otkako je osnovan bend Okean Elzy 1994. godine. Sa 43 godine pripada generaciji koja je mladost dočekala ranih devedesetih kada je Ukrajina stekla nezavisnost. Svedočio je nizu loših početaka na putu Ukrajine ka stvaranju jačih veza sa Zapadom.
Vakarčuk se javno zalagao za blisku saradnju sa EU i borbu protiv korupcije. Govorio je o potrebi za dalekosežnim reformama, od izbornog zakona do službi bezbednosti – ali, bez mnogo detalja o tome kako reforme sprovesti. Međutim, u zemlji gde su teški politički manifesti izuzetak, njegov pristup bi mogao da obezbedi veliku podršku javnosti.
Odakle dolazi podrška Vakarčuku kao političaru? Zašto bi ga muzička slava kvalifikovala za političku funkciju?
"On ima svoj vlastiti brend moralnog autoriteta", kaže Oleksij Haran, profesor političkih nauka na kijevskoj akademiji Mohila. Vakarčuk je bio u centru pažnje više od dve decenije i u velikoj meri je izbegavao skandale. Ne može se isto reći za većinu ostalih ukrajinskih političara.
Nije nova pojava da se poznate ličnosti u Ukrajini oprobaju u politici. Na primer, bivši svetski šampion u boksu u teškoj kategoriji Vitalij Kličko jedna je od ključnih ličnosti Majdanskih protesta. Na izborima koji su usledili, Kličko je razmatrao da se kandiduje za predsednika ali je umesto toga postao gradonačelnik Kijeva.
Ovog puta Vakarčuk nije jedini šou-biznismen koji dobro prolazi u anketama. Popularni glumac i komičar Vladimir Zelenski takođe pokreće špekulacije. I on ima predsedničko iskustvo – ali na ekranu. U hit seriji „Sluga naroda”, Zelenski igra učitelja istorije koji je iznenada postao predsednik nakon što je snimak njegovog govora protiv korupcije postao viralan.
Sada Zelenski u stvarnom životu u anketama ima između šest i sedam odsto podrške. I on je do sada negirao sve ambicije da postane predsednik, iako priznaje da se učlanio u stranku "Sluga naroda". Kaže da je to neophodan potez kako bi sprečio druge da koriste brend za političke ciljeve.
"Želja za novim licima"
Vakarčuk i Zelenski imaju podršku veoma različitih delova ukrajinskog društva, međutim jedna stvar im je zajednička. Ispunjavaju ono što profesor Haran naziva „željom za novim licima“. Pored Vakarčuka i Zelenskog, lideri predizbornih anketa imaju višedecenijsko političko iskustvo iza sebe. Većina je bila u vlasti. Skoro svi imaju preko 50 godina. Frustracija statusom kvo – istim starim licima– problem je koji ukrajinski političari rešavaju na različite načine.
Dvostruka premijerka Julija Timošenko trenutno je prva u anketama. Među muškarcima u odelima koji su dugo dominirali politikom, Timošenko je uvek odudarala.
Njena plava pletenica postala je prepoznatljiva domaćoj i stranoj javnosti. Međutim, pletenica i jednostavan izgled iz prošlih kampanja su nestali. Umesto toga, njen novi manifest je pun visokotehnoloških grafika i obećanja da će uvesti digitalizaciju. Iako nikad nije napustila političku scenu, Timošenko se sada trudi da stvori novi izgled kao inovatorka.
U međuvremenu, aktuelni Petro Porošenko ide u suprotnom pravcu. Dodvorava se konzervativnim i patriotskim glasačima. Njegova kampanja zasniva se na obećanju o jačanju ukrajinske vojske i posvećenosti sticanju međunarodnog priznanja autokefalnosti Ukrajinske pravoslavne crkve od nadležnosti Moskovske patrijaršije.
Uprkos sve glasnijim zahtevima za novim političarima i obećavajućim rezultatima anketa, ostaje nejasno da li će poznate ličnosti odlučiti da uđu u igru. Ako to ne učine, političkim veteranima preostaje da ponovo osmisle svoj imidž. U trci tesnoj kao što će biti ukrajinska, podrška Vakarčuka ili Zelenskog mogla bi da bude tas na vagi za druge kandidate. Ukoliko se bilo ko od njih predomisli, i dalje ima vremena do februara da se kandiduje.
Kurir.rs/Dojče vele Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
