Upravo je ova kompanija idealan primer zaobilaženja pravila i prevare dok u isto vreme skupljaju i slavu i novac, kaže on.
"Mislim da to nije bilo samo o pohlepi. Uopšte ne mislim da je Teranos priča o pohlepi, niti da je to bio motiv Elizabete Holms. Mislim da je ona, kao što pišem u svojoj knjizi, bila odlučna da uđe u panteon tih tehnoloških osnovača i milijardera. Obožavala je i divila se Stivu Džobsu, on je bio njen idol", kaže Karejroj o osnivaču kompanije koja je od početka tvrdila kako je razvila jednostavan (i jeftin) test iz krvi koji omogućava detekciju čitavog niza bolesti.
U SAD, ali i van njega postoji obožavanje preduzetnika-inovatora, i to se s vremenom razvilo gotovo u neku formu kulta koji ima za posledicu da mladi odustaju od fakulteta, osnivaju biznise, traže novac i investitore i ulaze u legendu.
Upravo je to bila i putanja Elizabet Holms, koju su mediji vrlo rano počeli nazivati "genijalkom" i "pronalazačem nad pronalazačima".
"Problem je što je ona na tom putu prekršila milion pisanih i nepisanih pravila. Bilo je tu hakovanja, uzimanja tehnologije drugih kompanija, prodavanja "laži" da se ta sila testova može napraviti iz najsitnije kapljice krvi. Upravo kako bi to omogućili, "hakovali" su i izmienili način rada komercijalnih, već uhodanih, mašina i testiranje napravili manje tačnim. Dakle, time su direktno ugrozili živote", kaže Kerioj.
Na taj je način "varala" investitore od kojih je tražila sredstva, apsolutno ih je uveravala kako je taj proizvod, eto, dokazano uspešan, tačan i spreman za zaradu.
"Ali, rekao bih da je Teranos imao dve faze. Prva je bila faza kad je Holmsova sve zaslepila svojom vizijom, i pojedinci poput Tima Drapera, Dona Lukasa i Lerija Elisona su joj dali novac. To je tipična početnička faza nakon koje devet od deset kompanija propadne, a samo jedna postane uspešna, a još ređe - veoma uspešna.
Ali, te brojeve i statistike znaju i investitori ali su odlučili da daju novac Holmsovoj jer je bila dinamična i delovala se kao žena sa vizijom", kaže autor i podseća da je Teranos zvanično postao "prevara" puno kasnije, i da je tokom njegove 15 godišnje istorije više od 700 miliona sakupljeno na premisi da je "proizvod uspešan jer ga je prodavao Volgrins", farmaceutski gigant u SAD-u.
S jedne strane, dakle, postoji direktna škodljivost pacijentima s netačnim testovima krvi, a s druge strane varanje investitora. Kult startapova, inovatora i ideja često zamuti jedan važan faktor, a to je da postoji etika i u preduzetništvu, te i da oni s velikom ambicijom i vizijom i dalje moraju igrati po istim pravilima kao i ostatak društva.
"Kult preduzetnika-inovatora ne bi smeo biti paravan za kriminal. Uvek će se naći oni koji će naći načine da zaobiđu pravila i zakone. Nadam se da će Teranos i čitav skandal dugo ostati dugo u sećanjima građana, menadžera, i preduzetnika i u silicijumskog dolini, i šire, i da će ih to podsećati na to da zaobilaženje regulativa, posebno u zdravstvu, nije u redu", zaključuje Džon Keriroj.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
