Najnovije vesti

SIBIRSKE ZIME VIŠE NEĆE BITI ISTE - TO ĆE IZAZVATI NEVIĐENU KATASTROFU: Jezive posledice promene klime čekaju SVET!
Foto: Profimedia, Printscreen/ Instagram

GLOBALNO ZAGREVANJE

SIBIRSKE ZIME VIŠE NEĆE BITI ISTE - TO ĆE IZAZVATI NEVIĐENU KATASTROFU: Jezive posledice promene klime čekaju SVET!

Planeta

Prosečna godišnja temepratura u Rusiji raste dvostruko brže nego u drugim zemljama sveta, što znači da se zemlja može suočiti sa ozbiljnim problemima, uključujući elementarne nepogode i ekonomske gubitke.

U Rusiji postaje sve toplije, i to je loša vest, kažu zvaničnici Ministarstva prirodnih resursa i ekologije Ruske Federacije. Nedavno je svetlost dana ugledao izveštaj Vlade RF o stanju prirodne sredine u kome se navodi: „U periodu 1976-2017. temperatura u Rusiji je rasla brže nego u proseku na planeti. Prosečna godišnja temperatura u svetu je porasla za 0,18, a u Rusiji za 0,45 stepeni Celzijusa”.

Drugim rečima, globalno otopljenje je surova stvarnost u celom svetu, ali se ono u Rusiji odvija brže nego u drugim zemljama. Zbog čega je tako?

foto: Profimedia

Više nije toliko hladno

"To se dešava u severnim zemljama, tačnije u Rusiji i Kanadi. Sve zemlje na severu primećuju posledice globalnog otopljenja brže nego zemlje ekvatora i tropskih regiona jer se permafrost (trajno smrznuto tlo) na severu polako otapa," izjavio je Vladimir Čuprov, rukovodilac energetskog programa organizacije "Grinpis Rusija".

U Rusiji (i Kanadi) su zime pre pola veka bile mnogo oštrije. Zimi se temperatura često spuštala do -40 i -50 stepeni Celzijusa svake godine, rekao je Čuprov. Zone sa ekstremnim hladnoćama i dalje postoje, ali se opšta slika promenila – danas se temperatura zimi retko spušta ispod -30 stepeni Celzijusa.

foto: Profimedia

Posledice

Reklo bi se da je dobro što će jedna od najhladnijih zemalja na svetu najzad postati malo toplija. Međutim, nije tako. I funkcioneri i naučnici se slažu da će promena klime izazvati (i već je izazvala) mnogo problema u Rusiji. Otopljavanje znači da će biti više padavina i tako će klima postati vlažnija i nepredvidljivija, piše Russia Beyond.

Ministarstvo prirodnih resursa i ekologije objavilo je spisak mogućih posledica promene klime i taj spisak bi mogao biti još duži.

"Zgrade, putevi i ostala infrastruktura će brže dotrajati zbog deformacija usled promena temperature i vlage. Veće padavine će verovatno doprineti bujanju reka i pokretanju klizišta, što će prouzrokovati potapanje i uništenje obalske infrastrukture", navodi se.

Ovakav scenario posebno preti južnoj i istočnoj Rusiji, kaže se u saopštenju.

foto: Profimedia

Nejasna sadašnjost, jeziva budućnost

Sve se to može dogoditi u bliskoj budućnosti, kažu eksperti. Zapravo, to se već događa.

"Od 1990. do 2010. godine broj opasnih prirodnih pojava je četvorostruko porastao. Rastao je otprilike 6-7 odsto godišnje", rekao je 2016. godine za list „Российская газета“ bivši ministar prirodnih resursa Sergej Donski.

Prema podacima Donskog, Rusija svake godine zbog ekološke štete gubi 4-6 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Čuprov naglašava da se situacija može pogoršati zahvaljujući laganom otapanju permafrosta.

"Mi imamo hiljade kilometara gasovoda. I ti gasovodi i nuklarna elektrana na Čukotki nalaze se u regionima permafrosta", rekao je Čuprov.

Otopljenjem u tim regionima povećava se i verovatnoća industrijskih havarija koje mogu imati i velike ekološke posledice. Priroda ne poznaje državne granice, tako da će sve što se dešava u Rusiji uticati i na svet u celini, istakao je Čuprov.

Ko je kriv?

I u Rusiji, kao i drugde, vode se žustre diskusije o tome da li su ljudi izazvali promenu klime. Skeptici insistiraju da čovečanstvo ne može tako snažno uticati na planetu, te da se klima verovatno menja iz nekih prirodnih razloga, a možda je to i obična obmana.

"Doktrina globalnog otopljavanja nije nauka nego ideologija. To je idealna ideologija za globalističku birokratiju koja želi sve da kontroliše - piše novinarka Julija Latinjina u listu Novaя газета.

Međutim, većina naučnika se ne slaže sa takvim stavom.

"Za sada je nauci poznat samo jedan faktor koji utiče na klimu u globalnim razmerama. To su gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte. Na primer, metan, azotsuboksid, i pre svega ugljen-dioksid. Tokom prošlog veka nijedan gas nije tako intenzivno izbacivan u atmosferu kroz izduvne gasove kao ugljen-dioksid", kaže Aleksandar Sergejev, naučni novinar i član Komisije za borbu protiv pseudonauke.

Energija i ekologija

Kao što je poznato, rude koje služe kao gorivo vade se iz zemlje uz oslobađanje štetnih supstanci koje ubrzavaju globalno otopljenje. Prema Čuprovljevim rečima, postoje dva moguća načina borbe protiv globalnog otopljenja: to je smanjenje količine izduvnih gasova koji se izbacuju u atmosferu, što se postiže prelaskom na izvore energije koji se mogu reciklirati, ili prilagođavanje neizbežnim promenama.

"U ovom trenutku se i Rusija i svet, po svemu sudeći, opredeljuju za drugu varijantu. Rusija je na četvrtom mestu na listi zemalja po količini ugljen-dioksida koji se izbacuje u atmosferu, što je oko pet odsto ukupnog oslobođenog ugljen-dioksida", rekao je Čuprov.

To je još uvek daleko iza Kine koja izbacuje oko 30% i SAD koje izbacuju oko 15% ovog gasa. Sve to nije dobro za klimu. Ako velike internacionalne kompanije ne uvedu ozbiljne izmene, kroz par decenija ćemo živeti u sasvim drugom i daleko opasnijem svetu.

Kurir.rs/ Russia Beyond

Foto: Profimedia i Printscreen/ Instagram

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...