Tog 26. septembra 1983. u prvim minutima posle ponoći centrom se oglasio alarm. Računar je javio da je prema Moskvi iz smera SAD poletela jedna balistička raketa sa nuklearnom bombom, a nedugo potom čulo se upozorenje o još četiri. Udar je trebalo da usledi za svega nekoliko minuta.
"Nikad nisam ni pomišljao da bih mogao da se nađem u takvoj situaciji iako smo bili uvereni da nas Amerikanci mogu napasti i da je samo pitanje trenutka kada će se to desiti. Hladni rat bio je u to doba ledeno hladan", pričao je Petrov svojevremeno.
Znajući da bi američki napad podrazumevao udar stotina projektila, Petrov je svojim šefovima rekao da se alarm sigurno oglasio zbog tehničke greške. Iako je prema protokolu trebalo da odmah ispali salvu nuklearnih raketa iz sovjetskih baza koje bi pogodile ciljeve na području SAD i Zapadne Evrope, Petrov je oklevao. Nije pritisnuo crveni taster. Ostao je priseban i odustao je od pritiskanja crvenog prekidača, koji bi ceo svet gurnuo u treći svetski, ali i nuklearni rat.
"Sve je bilo spremno, ali nisam hteo da ispalim rakete, bilo je jasno da to znači kraj sveta kakav poznajemo. Odlučio sam da čekam. Minuti su prolazili, a računari su pokazivali da se američki projektili sve više približavaju SSSR-u. Alarm je potresao ceo centar, ali nisam ispalio rakete, niti sam obavestio svoje nadređene. Oni bi mi i tako naredili da pucam. U takvim situacijama ne možete da racionalno analizirate, nema puno vremena, već se oslanjate na instinkt. A on mi je govorio da nešto nije u redu", objasnio je Petrov svoju odluku.
U tom trenutku je na umu imao dve stvari.
"Računar je pokazivao da prema nama leti pet projektila ispaljenih iz samo jedne baze, i svi idu prema Moskvi. Opšti napad Amerikanaca zasigurno se ne bi ograničio na samo pet raketa, već bi njima sigurno želeli da 'obogalje' naše sisteme naoružanja. I drugo, razmišljao sam da računar nema mozga i da može pogrešno protumačiti signale za nuklearne rakete", rekao je Petrov, koji je tada ipak odlučio da pričeka udar, pa i po cenu da neće moći da uzvrati.
Računari su pokazivali da se projektili sve više i više približavaju, do nuklearnog udara ostao je još samo minut, trideset sekundi, deset, pet... Ljudi u centru spremili su se na najgore... A onda ništa. Ni jedne eksplozije nad Moskvom. Ni traga udaru. Računar je i dalje govorio da su rakete pogodile glavni grad, ali napolju, u centru Moskve ništa nije ukazivalo na takav scenario. Bilo je jasno, uzbuna je bila lažna.
Petrov je prijavio incident, a istraga je pokazala da je ruski satelit pogrešno očitao podatke zbog retkog fenomena poravnanja Sunčevih zraka na oblacima i putanje satelita.
Petrov je uskoro penzionisan, a doživeo je i nervni slom. O incidentu se do devedesetih ništa nije znalo, ali u međuvremenu je sve procurilo u javnost.
"Ja nisam heroj, Samo sam radio svoj posao. Bio sam na pravom mestu u pravo vreme", objasnio je tada Petrov.
Zanimljivo, iako je sprečio moguću nuklearnu katastrofu, pukovnik Petrov je prekršio svoja naređenja i vojni protokol. Zbog toga su ga kasnije ispitivali nadređeni, a to je, pak, dovelo do toga da ga više nisu smatrali pouzdanim vojnim oficirom.
Sovjetska vojska ga nije kaznila, ali ga nije ni nagradila niti mu dala priznanje. Dobio je negativnu ocenu i njegova jednom obećavajuća vojna karijera stigla je do kraja. Preselili su ga na manje važan posao, a ubrzo potom su ga i penzionisali.
"Moja pokojna žena punih deset godina nakon incidenta nije o njemu znala ništa. Jednom me pitala šta sam učinio. Odgovorio sam joj: Ništa", kazao je.
Stanislav Petrov je preminuo prošle godine u 77. godini.
Da je ispalio nuklearne rakete, stručnjaci tvrde da bi to bio kraj čovečanstva. One koje ne bi ubio udar, umrli bi za šest do osam meseci jer bi silne detonacije podigle radioaktivnu prašinu koja bi na nekoliko godina zaklonila sunce i izazvala nuklearnu zimu koju niko ne bi preživeo.
Kurir.rs/RT Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
