Monstrumu koji je tvrdio da će ponovno početi ubijati čim se dočepa slobode od tada se gubi svaki trag.
Niko ne zna da li ga je negde stigla zaslužena kazna ili i dalje nekažnjeno hara po zabačenim krajevima Južne Amerike.
Lopez je rođen 1948. u kolumbijskom gradu Tolimi kao sedmo od 13 dece siromašne prostituke, u najnesrećnijem periodu građanskog rata, kada je stopa zločina u ovoj zemlji bila oko 50 puta viša nego u većini drugih.
Majka ga je izbacila na ulicu kada je imao osam godina jer ga je uhvatila u seksu s rođenom sestrom. Pričao je da je tada gladovao, prosio i u više navrata bio žrtva brutalnog seksualnog zlostavljanja. Sa 18 godina završio je u zatvoru zbog krađe automobila i tamo su ga grupno silovali. Svojim silovateljima se osvetio tako što je trojicu od četvorice ubio, a posle izlaska iz zatvora počinje njegov krvavi pir.
"Ja sam čovek veka. Nikada me neće zaboraviti", pohvalio se Lopez u intervjuu Nešenel egzamineru neposredno pre izlaska na slobodu.
"Žrtve sam tražio na pijacama, tražio sam devojčice s određenim izgledom lica - lepim i nevinim. Trebalo je da budu dobre, devojčice koje rade sa svojim majkama. Ponekad bi je pratio i po dva-tri dana, čekao da ostane sama. Dao bih joj neki poklončić, recimo ogledalce, odveo je izvan grada, gde sam obećavao da ću joj dati i poklončić za majku. Onda bih je odveo do tajnog skrovišta, gde ju je čekao spreman grob. Ponekad su u njemu bila i tela ranijih žrtava. Mazio bih ih, a u zoru bih ih silovao. Izlazak sunca me je uzbuđivao. Prisiljavao sam devojčice na seks, pa bih im rukama obuhvatio vrat. Dok je sunce izlazilo, ja sam ih davio", ispričao je zapanjenom novinaru.
"Trebalo im je i po 15 minuta da umru. Bio sam vrlo pažljiv. Dugo sam bio s njima da se uverim da su mrtve. Ogledalcem sam proveravao da li su prestale da dišu. Ponekad sam morao ponovo da ih ubijem. Nikada nisu vrištale jer nisu očekivale da će se nešto dogoditi. Bile su nevine. Moje male prijateljice su volele društvo. Često sam stavljao tri ili četiri u isti grob. Ali posle nekog vremena bi mi dosadile, jer se nisu pomerale, pa bih potražio druge devojčice."
Monstruma je posebno uzbuđivao trenutak smrti.
"Bilo je dobro jedino ako sam mogao da im vidim oči. Morao sam da ih gledam na dnevnom svetlu. To je božanski trenutak, kada ih držim za vrat. Gledam devojčicu u oči i vidim kako se neka svetlost, nekakva iskra, iznenada gasi. Trenutak smrti je dirljiv i uzbudljiv. Samo oni koji su lično ubijali mogu to da razumeju. Kada me puste na slobodu, ponovno ću osetiti taj trenutak", rekao je ovaj ubica, koji je za svaki ugašeni dečji život u zatvoru proveo osamo po mesec dana.
Zna se da su mu prve žrtve bile devojčice iz domorodačkih plemena u Ekvadoru i da su ga tamošnji Indijanci otkrili i uhvatili, mučili i zakopali u zemlju do vrata. Našao ga je par hrišćanskih misionara, koji ga je oslobodio i omogućio mu da pobegne, a on je nastavio sa zločinima.
Na slobodu je pušten iz neobjašnjivih razloga 1998. godine, odnosno otpušten je iz bolnice jer su lekari rekli da je zdrav!
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Printscreen YouTube
NE PROPUSTITE
