Brazilci će 7. oktobra glasati u prvom krugu predsedničkih izbora na kojima se očekuje pobeda kandidata krajnje desnice Bolsonara, koji je takođe poznat kao brazilski Tramp, a čiji je savetnik u kampanji Stiv Benon.
Još uvek se nalazi u bolnici nakon neuspelog pokušaja atenta od pre nekoliko nedelja kada je izboden nožem, a brazilski populista kombinuje obećanja o merama štednje sa proročanstvima nasilja. Njegova kampanja je mješavina rasizma, mizoginije i ekstremnih pozicija zakona i reda.
Želi preki sud za kriminalce radije nego da se suoče sa suđenjem. Predstavlja autohtono stanovništvo kao “parazite” i također zagovara diskriminatorske i eugeničke načine kontrole začeća. Bolsonaro je upozorio na opasnost koju predstavljaju imigranti iz Haitija, Afrike i Bliskog istoka, nazivajući ih “ološem čovečanstva” te čak smatra da vojska treba da se pobrine za njih.
Redovno daje rasističke i mizogine izjave. Tako je Afrobrazilce optužio za gojaznost i lenost pa je branio fizičko kažnjavanje dece kako bi se sprečila da postanu homoseksualci. Izjednačio je homoseksualnost s pedofilijom i izjavio pred predstavnicima Brazilskog nacionalnog kongresa “da ih ne bi silovao jer oni to ne zaslužuju”.
U tim i drugim izjavama, Bolonaro rečnikom oživljuje sjećanje na nacističku retoriku progona i žrtvovanja. Dok veruje u sprovođenje izbora, ne može se nazvati nacistom. Nedavno je Bolsonaro rekao da nikad neće prihvatiti poraz na izborima i sugerisao da bi se i vojska mogla da složi sa njim. To je jasna pretnja demokratiji.
Implicirao je da postoji mogućnost državnog udara. Baštini nasleđe latinskoameričkih diktatura i njihovih prljavih ratova pa je obožavalac čileanskog generala Augusta Pinočea i drugih diktatora, piše Forign Polisi.
Kao argentinski generali Prljavog rata 70-ih i Adolf Hitler, Bolsonaro ne vidi legitimnost opozicije, koja za njega predstavlja tirane. Rekao je prošlog meseca da bi njegove političke protivnike i članove Radničke stranke trebalo ubiti.
Za Bolsonara, levica predstavlja antitezu demokratije, odnosno “venecuelanizaciju” politike. Međutim, latinskoameričke varijante krajnje levog populizma ne učestvuju u rasizmu i ksenofobiji, čak i kada, kao primer u Venecueli, su se pomakle u diktatorskom smeru.
Većina levih populista, kao i onih na više tradicionalnoj desnici, ne ruše demokratiju. Često podcenjuju i korumpiraju institucionalne dimenzije, prihvatajući rezultate izbora kada gube. Za krajnje leve populiste to je bio slučaj prethodnih godina, na primerice, u administracijama Nestora i Kristine u Argentini i administracije Rafael Korehe u Ekvadoru. Na desnici je bilo mnogo tradicionalnih populista, uključujući Karlosa Menema u Argentini i Silvija Berluskonija u Italiji, koji nisu anti-demokrati.
Međutim, to nije ono što predstavlja Bolsonaro. Za razliku od prethodnih oblika populizma koji su prigrlili demokraciju i odbacili nasilje i rasizam, Bolsonarov populizam vraća se nazad u Hitlerovo vreme.
U Brazilu i na drugim mestim, krajnje desni populisti se sve češće ponašaju kao što su to činili nacisti, a u isto vreme odbacuju to nacističko nasleđe i optužuju levicu da ga baštine. Zaista, ideja ljevičarskog nacizma je politički mit koji počiva izravno na metodama nacističke propagande, piše FP.
Fašisti uvek negiraju ko su zaista te pripisuju svoja obeležja i svoju totalitarnu politiku svojim neprijateljima. Takođe, uvek su menjali stvarnost za ideološke fantazije. Zato Bolsonaro predstavlja levičarske čelnike kao sadašnje male Hitlere kada je on jedini kandidat blizak stilu i sadržaju Firera.
Tako danas i u Nemačkoj, pripadnici krajnje desnice izvode nacistički pozdrav na skupovima, ali njihovi lideri iz Alternative za Nemačku, koja je druga najpopularnija stranka u zemlji, javno odbacuju nacizam. Istovremeno, koriste Hitlerove zloglasne uvrede i propagandne strategije u predstavljaju nezavisnih medija, nazivajući ih “lažnom štampom”.
Američki predsjednik Donald Tramp 2017. je izjavio da su neki neonacisti i beli nacionalisti “jako dobri ljudi”. Tramp je takođe, tokom svoga predsednikovanja, optužio CIA-u da se ponaša kao nacisti. Latinskoamerički populisti nove krajnje desnice samo slede obrazac. Kada je protivkandidat optužio Bolsonara da je “tropski Hitler”, Bolsonaro je odgovorio da to nije on nego su njegovi neprijatelji oni koji veličaju nacističkog lidera.
U novoj populističkoj eri lažnih vesti i direktnih laži, posebno se ističu laži o nacizmu, odnosno uvrnuta ideja da su nacizam i fašizam fenomeni krajnje levice. Ta ozloglašena propagandna taktika sliči prošlim fašističkim kampanjama.
Kao i u vreme nacizma, ponavljanje je zamenilo objašnjavanje. Samo ignorisanjer ili svesno previđanje istorijskog nasleđa nacizma može voditi propagandiste u pogrešnom etiketiranju krajnje desnih nacionalističkih prisvajanja levičarskim brigama.
Ljudi koji pojednostavljuju historiju te kažu kako je fašizam socijalizam s namerom zaboravljaju da je fašizam nastao kao protivodgovor socijalizmu i ustavnom liberalizmu, odbacujući brigu za socijalnu pravdu i klasni sukob i zamenivši je sa nacionalističkom i imperijalističkom agresijom.
Bolsonaro sumnjivo tvrdi da bi postojao “nulti rizik” za demokratiju ako bi bio izabran, ali mnogi se Brazilci s njime ne slažu. Nakon masovnih protesta prošloga vikenda, Bolsonarova prednost raste u anketama. Neki brazilski analitičari tvrde da je snažno protivljenje žena i manjina ojačalo njegovu kandidaturu. Slična događanja su se pojavila u Nemačkoj 1930-ih.
Kurir.rs/Klix.ba
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
