Karl Lipo, antropolog koji je proveo skoro 20 godina proučavajući narod Rapa Nui i njihov nestanak sa Uskršnjeg ostrva, pokušavao je da sazna kako je ta populacija bila u stanju da preživi sa tako ograničenim pristupom pijaćoj vodi.
Širom ostrva vrlo je malo pristupa svežoj vodi i vrlo je malo padavina tokom godine. Pa kako je civilizacija od 20.000 ljudi ipak uspevala da preživi?
Da bi saznao, Lipo i njegove kolege Met Beker i Tanja Bronson sa kalifornijskog Univerziteta Long Bič, sproveli su studiju tražeći kako su ostrvljani možda koristili podzemne slane vode koje su izvirale kraj obale. Ta voda je slanija od obične vode, ali nije slana kao morska.
Lipovo istraživanje objavljeno u časopisu Hidrolodži otkriva da su ostrvljani preživljavali pijući slanu vodu koja se sakupljali uz obalu.
Dva područja istaživanja ukazuju na lokacije slane, ali pitke vode uz obalu.
Iako podzemni izvori vode jesu lošijeg kvaliteta, bili su dovoljni da snabdevaju populaciju. Ono što je zanimljivije je lokacija izvorišta vode i pozicija statua Uskršnjeg ostrva.
Moai glave su bile postavljene na mestima gde je pijaća voda bila dostupna.
Statue, koje dostižu i do 9 metara visine, obrađene su vulkanskim pepelom. Sveukupno, ima ih oko 900. Izgrađene su između 1200. i 1600. godine.
Nakon što su Evropljani stigli na ostrvo 1700. godine one su bile srušene used zemljotresa.
Zašto je narod Rapa Nui sagradio statue i koja je njihova svrha nikad nije u potpunosti otkriveno.
Mislilo se da su simboli religije i političke moći, predstavljajući predake Polinezije. Najveći broj statua je bio lociran na obali ostrva.
"Sada kada znamo više o lokaciji vode, i lokacija monumenata daje ogroman smisao - postavljene su na mesta gde je sveža voda odmah dostupna", saopšteno je u izjavi.
Tim će sada pokušati da sazna dublju vezu između statua i vode.
"Što smo više tražili, to smo više videli povezanost. Mesta bez statua nisu imala svežu vodu. Povezanost je postojala i sad je dokazana. Čak i kada smo našli statue u unutrašnjosti ostrva, tu bi pronašli i izvore pijaće vode. To je bilo iznenađujuće", kazao je Lipo.
On je rekao da je pitanje zašto su glave postavljene tamo bila jedna od ključnih misterija ove civilizacije.
"Pomislili bi da bi tako veliki spomenici bili postavljeni na mestima koja bi bila vidna za spoljni svet. Ovo, po meni, nema smisla", rekao je Lipo.
"Povezujući statue sa izvorištima vode to nam daje uvid u to kako je ova civilizacija uspevala da obezbedi sebi opstanak", navodi se u istraživanju.
Rapa Nui civilizacija se raspala nakon dolaska Evropljana. Strana bolest, veruje se, odigrala je veliku ulogu u njihovom izumiranju uz eksploataciju robova 1860. godine.
Lipo je rekao da sada polako sklapaju mozaik misterije Uskršnjeg ostrva.
Koristeći znanja iz hidrologije, kaže on, to im je osiguralo veliki korak napred u otkriću kakav je bio ostrvski život za Rapa Nui.
"Bili su genijalni u tome da transformišu ovo izolovano ostrvo, sa vrlo ograničenim prirodnim resursima, u mesto koje može da snabdeva zajednicu više od pet vekova", kazao je on.
"Predaci Rapa Nuija su zaista bili mudri i trebali bi svi da učimo od njih", zaključio je Lipo.
Kurir.rs/Vijesti.me Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
