Dugu istoriju sela Trasmos obeležilo je veštičarenje i kletva koju, veruju malobrojne preostale duše u selu, može skinuti samo i isključivo - papa.
Priče o veštičarenju u Trasmosu datiraju iz 13. veka, u dvorcu iznad sela. Tada je naime nekoliko stanovnika odlučilo da kuje lažni novac. Kako bi sprečili da im ostali ne 'njuškaju' po dvorcu, proširili su glas da se u dvorcu noću okupljaju veštice koje tamo održavaju svoje rituale i kuvaju magične napitke.
Glasine su uspele da uplaše stanovnike gradića. U to vreme Trasmos je bio vrlo bogato mesto okruženo rudnicima srebra i gvožđa, plodnim tlom i vodom. Takođe, Crkvi nisu plaćali porez.
Kada su se pojavile glasine vešticama u dvorcu, nadbiskup obližnjeg grada Tarazona sve je stanovnike ekskomunicirao što je značilo da više nisu mogli, recimo, da se pričeste ili da se ispovedaju.
U Trasmosu je bilo Jevreja, hrišćana i Arapa, i niko od njih se nije javno pokajao što bi im omogućilo oproštaj Crkve. Kap koja je prelila čašu bila je kada je Crkva počela svojevoljno da uzima vodu bez plaćanja Trasmosu zbog čega su njegovi stanovnicu uzeli oružje u ruke. Ipak, kralj Ferdinand II stao je na njihovu stranu i Crkva je morala da se povuče.
Crkva to nikada nije oprostila Trasmosu te je uz eksplicitno dopuštenje pape Julija II 1511. godine na njega bacila kletvu čitanjem psalma 108. Radi se o toliko snažnoj kletvi da je može skinuti samo papa, ali to se nikada nije dogodilo.
Posle toga, Trasmos je počeo da propada. 1520. godine izgoreo je dvorac koji nikada nije obnovljen, a najveći mu je udarac zadat kada su u 15. veku iz Španije proterani svi Jevreji. S 10.000 stanovnika grad se protvorio u seoce koje danas ima 62 stanovnika i jedan kafić. Nemaju ni prodavnicu, ni poštu, a ni školu.
Mnogi i danas veruju da se to dogodilo upravo zbog papine kletve.
Kurir.rs/ Punkufer.hr
Foto: Printscreen/ Youtube
NE PROPUSTITE
