"Normalno je da ljudima sude, pre nego što ih pošalju ovamo. Ovde bi trebalo da se nađu samo oni koji su zaista krivi", kaže devetnaestogodišnji Martin, jedan od zatočenika. Najviše stanovnika ovog zatvora su uhapšeni zbog sitnih zločina, kao što je krađa mahune vanile.
"Voleo bih da imam roditelje, koji bi mi doneli novac, kako bih se pobrinuo za mesto za spavanje. Sada me grizu bube, jer spavam na podu", navodi četrnaestogodišnji Marko. "Ovde je kao u koncentracionom logoru, nedostaje nam vazduha", tvrde zatočenici.
Zatvorenici su razoreni bolešću, sa nedostatkom finansijskih sredstava, materijalne i društvene podrške. Osoblje zatvora se žali na nedostatak resursa, od posteljine do toalet-papira, kompjuterske opreme, nameštaja do transporta.
Najveći broj zatvorenika nema ni osnovno obrazovanje i nije obavešteno o svojim pravima. Ipak, ne samo da su siromašni, bez para za advokata, oni su lišeni i adekvatne hrane, medicinske pomoći, sanitarnih uslova. Vlada im ništa nije obezbedila.
Ipak, postoje i oni zatvorenici koji imaju novca da sebi priušte hranu, odeću, dušek i ćebe, dok su u pritvoru, ili nekoga spolja ko im pomaže da poprave svoje stanje u zatočeništvu.
"Kada spavamo na podu, to boli, jer ležimo na zemlji. Nemam ni sa čim da se pokrijem, kada mi je hladno", kaže šesnaestogodišnji Ivoko. Većinu zatvorenika čine muškarci (89 odsto), koji su više pogođeni nehumanim uslovima i prebukiranim prostorom, dok su žene (6 odsto) i deca (5 odsto) suočeni sa nasiljem na rodnoj i generacijskoj osnovi.
"U jednoj sobi spavaju 42 osobe, ali nema zapravo prostora za san. Ja ležim na podu. Većina ljudi je bolesna. Želim suđenje, jer zaista patim ovde", navodi Florent, koji je u pritvoru već tri godine i sedam meseci. Za razliku od prenatrpanog prostora za spavanje, sa kojim se sureću muškarci, žene sa bebama nemaju pristup medicinskoj pomoći. Deca nemaju uslova da se obrazuju.
"Jedna dvanaestogodišnja devojčica je umrla, jer je ukrala patku. Mislimo da to nije normalno", kaže regionalni direktor zatvora na Madagaskaru. Čak i u slučajevima kada pojedinac izađe posle nekoliko meseci pritvora, ostaju mu trajne posledice. Najčešće izgubi posao i tone dublje u siromaštvo.Oni izlaze fizički i mentalno oslabljeni.
Vlasti na Madagaskaru moraju da odmah preduzmu korake, kako bi osigurali da pritvor pre suđenja bude izuzetak, a ne pravilo. Isto tako, moraju da osiguraju humanije uslove za zatvorenike, kojih svake godine sve više umre, piše "Amnesti internešnal".
Kurir.rs/AI
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
