U Berlinu se dogodio politički zemljotres posle pokrajinskih izbora u Hesenu, ocenjuje Bild i navodi, pozivajući se na neimenovane izvore, da je nemačka kancelarka Angela Merkel na sastanku Predsedništva svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) jasno stavila do znanja da je posle 18 godina spremna da čelo stranke prepusti nekom drugom.
Blumberg javlja da je odmah posle objavljivanja te vesti u Berlinu zabeležen pad evra na berzi. Ta američka agencija navodi i da neočekivana odluka 64-godišnje kancelarke označava kraj jedne ere tokom koje je njeno upravljanje Nemačkom obeležavalo Evropu i šire više od jedne decenije.
Nemački mediji objavili su takođe da Merkelova, uprkos tome što se ne bi ponovo kandidovala za predsednicu CDU na stranačkoj konferenciji početkom decembra, želi da ostane na kancelarskoj funkciji. Dojče vele smatra da će tako i biti.
Bild saznaje da je bivši sindikalni vođa Fridrih Merc spreman da se kandiduej za novog predsednika CDU. Međutim, Rojters podseća da bi Merkelova želela da je na čelu demohrišćana zameni aktuelna generalna sekretarka stranke Anegret Kramp-Karenbauer.
Rojters takođe ocenjuje da će njenim odricanjem od predsedničke funkcije u stranci započeti trka za naslednika i na mestu nemačkog kancelara.
Merkelova je odluku o povlačenju donela pošto je CDU osvojio najviše, ali i izgubio dosta glasova, na juče održanim pokrajinskim izborima u Hesenu, što je bio drugi izborni neuspeh konzervativnog saveza CDU i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) sa Merkelovom na čelu za poslednje dve nedelje (posle prethodnih izbora u Bavarskoj).
Andrea Nales, liderka Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), takođe oslabljene nakon izbora u Hesenu, ocenila je sinoć da je stanje vladajuće koalicije na saveznom nivou "neprihvatljivo" i da njena stranka priprema novi plan za saradnju sa demohrišćanima Merkelove.
"Savezna politika je značajno doprinela porazu SPD u Hesenu", rekla je Nalesova.
Rojters ocenjuje da bi nedostaci Merkelove na domaćoj sceni mogli da ograniče njen kapacitet da vodi Evropsku uniju u trenutku kada se blok suočava sa Bregzitom, budžetskom krizom u Italiji i mogućnošću da populističke stranke ostvare uspeh na izborima za Evropski parlament u maju naredne godine.
Kancelarku ipak najviše košta njena migrantska politika, odnosno to što je dozvolila masovan i neselektivan priliv migranata s Bliskog istoka i iz AFrike. To je direktno uticalo na pad njene popularnosti, kao i na uspon Alternative za Nemačku, desničarske stranke koja je sada prvi put ušla u regionalne parlamente Bavarske i Hesena.
Merkelova je na čelo nemačke vlade došla 2005. i godinama se smatra jednom od najmoćnijih, ako ne i najmoćnijom ženom na svetu.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
