Američki vojnici su unutra zatekli raznete šipke i vatru koja je tinjala, ali pljačkaši nisu mogli da probiju vrata centralnog trezora.
Međutim, kad su ušli u trezor shvatili su da je neko već izneo iz banke oko milijardu dolara - što je najveća pljačka banke u istoriji.
Centralna banka Iraka u Bagdadu
Naime, oko 4 sata ujutru u noći između 17. i 18. marta 2003. godine, dan pre nego što je kiša američkih projektila zasula Irak, tri kamiona prišla su ulazu banke. Satima je trajalo prebacivanje metalnih kutija u kamione dok nisu bili puni: u njima je bilo 900 miliona dolara i 100 miliona evra.
Za ovu pljačku nije bilo potrebno ni oružje ni eksploziv, samo rukom pisana beleška predata guverneru banke, u kojoj se navodilo da moraju biti preduzete vanredne mere kako državni novac ne bi pao u strane ruke stranim okupatorima.
Tu poruku je nosio Kusaj Husein, šef iračkih snaga bezbednosti, a na njoj je stajao potpis njegovog oca Sadama Huseina. To je bilo dovoljno: Sadam je vladao čeličnom rukom i niko mu se nije suprotstavljao.
Sadam sa sinovima Udajem (levo) i Kusajem
"Kad dobijete naređenje od Sadama Huseina, ne raspravljate", ispričao je jedan neimenovani irački zvaničnik Njujork tajmsu.
Međutim, uprkos trudu Sadama Huseina, irački novac je na kraju završio u stranim rukama.
Kada su Amerikanci saznali da je četvrtina gotovinskih državnih rezervi nestala iz Centralne banke, pomislili su da će se tim novcem finansirati gerilski rat protiv američkih snaga. Ponadali su se da su našli deo novca kad je 650 miliona dolara ispalo iza lažnog zida u palati Udaja Huseina, drugog Sadamovog sina, ali ispostavilo se da je to Udajev štek.
I kako je milijardu dolara isprarilo u prašnjavi bagdadski vazduh? Zapravo i nije. I pre nego što su utvrdili da je nestala milijarda iz Centralne banke, američki vojnici su u jednoj Sadamovoj palati pronašli stotine aluminijumskih sanduka sa oko četiri miliona dolara u novčanicama od 100 dolara, piše Džems Rajsen u knjizi "Platiti svaku cenu" (Pay any price). Novac su krišom poslali u Kuvajt, gde su američki vojni zvaničnici prebrojavali.
Kad je Džon Tejlor, zamenik američkog ministra finansija za međunarodne poslove, čuo za to, tražio je da se novac vrati gde pripada - u Centralnu banku Iraka. Međutim, Bela kuća i Pentagon, na čijem su čelu data bili Džordž Buš i Donald Ramsfeld, odlučili su da zadrže novac i da ga podele svojim vojnicima na terenu kako nađu za shodno.
"Novac je brzo nestajao u ruksacima i ormarićima američkih vojnika i zvaničnika. Neki su ga slali kući, ženama i devojkama. Krađa iračkog novca poprimila je epske razmere", tvrdi Rajsen.
Ubrzo su Sadamove novčanice od 100 dolara počele da se pojavljuju u SAD. U Jumi, u američkoj saveznoj državi Arizoni, otkriveno je više od 440.000 dolara na računima majora američke vojske Ričarda Fulera, marinca koji je bio zadužen za brojanje novca u Faludži. Kapetan američke vojske Majkl Nigujen prisvojio je više od 700.000 dolara za vreme služenja roka u provinciji Anbar.
Kada se vratio u SAD, sebi je pazario džip "hamer" i limuzinu "BMW", pisao je Njujork tajms.
Sve u svemu, 35 američkih vojnika osuđeno je između 2004-2008. godine.
"Nažalost, najveći lopovi dalje su na slobodi", kaže Rajsen i dodaje da je najveći deo Sadamovog novca i dalje u prometu, a da obični ljudi pojma nemaju šta im je u novčaniku.
Kurir.rs/Ozy.com
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
